Društvenim mrežama kruži mnogo lažnih mitova o vaginama, a jedna žena je zacrtala sebi da ih sve obori. Doktorka Džen Gunter aktivni je akušer-ginekolog u SAD i Kanadi već 25 godina. Ona je žestoki pobornik negovanja ženskog zdravlja i opisuju je kao Tviterovu kućnu ginekološkinju.
Ona se nedavno uhvatila u koštac sa tvrdnjama da stavljanje jaja od žada u vaginu „uspostavlja hormonalnu ravnotežu, reguliše menstruaciju i kontroliše bešiku“. Gunter je pokazala da ona nisu deo nikakve stare kineske tradicije niti da postoji bilo kakvo naučno pokriće za takvo nešto. Tvrdnje su potom uklonjene.
Njena najnovija knjiga, Biblija vagine, bestseler je u više zemalja. Prepuna je praktičnih saveta, osmišljenih da osnaže žene i pomognu im da se bolje staraju o vlastitom zdravlju. Evo nekih činjenica koje ona smatra da bi svi sa vaginom trebalo da znaju.
1 – Važno je razlikovati vaginu od vulve
Vagina se nalazi unutar tela – to je mišićni kanal koji povezuje matericu sa spoljnim svetom. Ono što možete da vidite spolja, deo koji dodiruje vašu odeću, to je vulva.
Gunter kaže da je od ključne važnosti da se poznaje prava terminologija i da se ne koriste eufemizmi.
„Kad ne smete da izgovorite reč vagina ili vulva, implikacija je da ima nečeg ružnog ili sramotnog u vezi s tim“, kaže Gunter.
Ona ističe da medicinski izraz „pudenda“ koji opisuje spoljni deo vulve, potiče od latinskog „pudet“, što znači „posramljena“.
Gunter misli da upotreba takvih etiketa nije samo štetna po žene na emotivnom nivou, već može da utiče na njih i zdravstveno, zato što pacijentkinje možda neće moći da opišu šta im se tačno dešava i stoga dobiju pravo lečenje.
2 – Vagina se sama čisti
Gunter je primetila pravu promenu u stavu žena u poslednjih 10 godina, od kojih mnoge misle da moraju da koriste proizvode za modifikaciju mirisa svoje vagine. U Severnoj Americi do 57 odsto žena čistilo je vaginu u poslednjih godinu dana, a mnoge su prijavile da ih na to podstiče seksualni partner.
Ali Gunter kaže da nema potrebe da se koristi bilo šta kako bi se čistila unutrašnjost vagine.
„To je rerna koja se sama čisti“, kaže ona.
Ona posebno upozorava da se ne koriste mirišljavi klistiri.
„To je vagina, a ne pina kolada. Klistiri su poput cigareta za vašu vaginu.“
Čak i voda može da naruši delikatni ekosistem, povećavši rizik od dobijanja polno prenosivih infekcija. Osvežavanje vagine parom, novi trend, ne samo da nije neophodno, već može da dovede do opekotina.
Spoljna oblast oko vulve može da se čisti kad je to neophodno, vodom ili nekim nežnim sredstvom.
Sapun može da spere kiseli omotač, koji služi kao vodootporna zaštita kože. Ako hormonalne promene tokom menopauze dovedu do isušivanja i neprijatnog osećaja, onda je u redu koristiti nešto poput kokosovog ili maslinovog ulja.
Ćelije vagine zamenjuju se svakih 96 sati – mnogo bržim ritmom nego drugi delovi kože – tako da ona može brzo da se zaleči.
3 – Vaša vagina je kao vrt
Vagina sadrži armiju „dobrih“ bakterija koje pomažu da ona ostane zdrava.
„Vaginalni mikrobiom je poput vrta sa raznim vrstama bakterija koje zajedno rade na tome da održe vaginalni ekosistem zdravim“, kaže Gunter.
Dobre bakterije proizvode supstance koje stvaraju blago kiselo okruženje, što sprečava da „loše“ bakterije uzmu maha, baš kao i sluz koja čini da sve ostane podmazano.
Zbog toga brisanje unutrašnjosti antibakterijskom krpom nije dobro – važno je održati ravnotežu bakterija. Gunter na sličan način savetuje da se ne koristi fen za sušenje vulve: koža tamo treba da ostane vlažna.
4 – Stidne dlake su tu s razlogom
Gunter je primetila sve popularniji trend da žene uklanjaju sve stidne dlake. To pomaže da stidne vaši nemaju dom, ali genitalna depilacija nosi sa sobom određene rizike.
„Kad se depilirate voskom, brijete ili radite to šećernom pastom, izazivate mikroskopsko oštećenje kože“, kaže Gunter. „Viđamo posekotine, abrazije, infekcije, čak i od samog uklanjanja stidnih dlaka.“
Ona savetuje da pazite na to da osoba koja vam uklanja dlake na umače iste drvene štapiće u vosak dvaput, što može da raširi bakterije među klijentkinjama.
Ako se brijete, koristite čist žilet, pripremite kožu na odgovarajući način i brijte u pravcu u kom raste dlaka, da biste izbegli rizik od uraslih dlaka, koje mogu da se inficiraju.
Iznad svega, Gunter želi da ljudi donose odluke za sebe dobro poznajući ovu materiju.
„Stidne dlake imaju funkciju, to je verovatno mehanička barijera i zaštite kože“, kaže ona.
„One možda imaju i seksualnu funkciju, zato što je svaka stidna dlaka povezana sa nervnim završetkom – zato toliko i boli kad se ona uklanja.“
5 – Starenje može da utiče na vaginu
Posle godina i godina menstruacija i možda rađanja dece, jajnici prestaju da proizvode jaja i menstruacija staje. Količina hormona u telu koji ženu čine plodnom dramatično opada – a niski nivoi estrogena posebno utiču na vaginu i vulvu.
Ta tkiva, koja su nekada održavana vlažnom uz pomoć sluzi, mogu da atrofiraju, a isušenost koja nastane može da izazove bol tokom seksa zbog nedostatka podmazanosti.
To može da zazvuči depresivno, ali Gunter kaže da većina žena može da zatraži i dobije pomoć za to od svog lekara. A neke se uspešno snalaze sa lubrikantima koji mogu da se nabave bez recepta.
„Mislim da je veoma važno da žene znaju za to“, kaže ona. „Uopšte ne morate da se patite.“
Postoji mit (nastao na osnovu lošeg istraživanja) da seks pomaže da tamo ostane sve u redu, ali mikro oštećenja vaginalnih tkiva može da vas učini podložnim infekciji.
Doktorka Džen Gunter govorila je u emisiji Zdravstveni pregled na BBC Svetskom servisu.
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com