Strah od novog, od velike promene u životu, uvek postoji. Dobro je ako ne bežite od tog straha, ne pretvarate se da vam ništa nije, nego se s promenom suočite kao s izazovom, prihvatite je i učite uz nju.
U svačijem životu dođe do velikih promena. Prvi posao (stalan ili na određeno). Brak. Roditeljstvo. Normalno je da se sve te stvari dese, pre ili kasnije, i normalno je da vas uplaše, da osetite ne samo uzbuđenje već i strah, strepnju, nervozu… To što se dešava vam iz korena menja život, i menja i vas kao ličnost. Od nekadašnjeg učenika, pa studenta, postajete osoba koja radi i zarađuje sopstveni novac. Od devojke koja izlazi s momcima postajete supruga – nije to samo venčanje i fotografisanje, posle toga dolazi kompletan nov život uz partnera, život drugačiji od onog koji ste znali do tada, život koji i vas promeni. Postanete majka, što vam takođe u potpunosti promeni život, steknete gomilu novih obaveza i novih radosti, i nema nazad, nema povratka na staro. Čak i da odbacite sve te promene (date otkaz, razvedete se i mužu ostavite dete i vratite se kod roditelja), stvari se ne mogu vratiti na staro jer vi više niste isti. Ne biste ponovo bile devojka koja izlazi s momcima i nikada se nije udavala, bile biste razvedena žena, a makar i bežale od činjenice da ste rodile, ostale biste majka. Ne kažemo da su navedene promene (posao, brak, roditeljstvo) loše, samo da su velike i da je potpuno normalno što vas plaše.
Nevolja je što mnogi osećaju krivicu zbog tog straha. Pa, normalno je da prolaze kroz sve te promene, svi kroz to prođu, šta su se samo oni ukočili od straha? Šta sad izvode? Ne izvodite vi ništa, strah u takvim situacijama osećaju svi. Uglavnom se trude da ga ne pokažu, ali ga osete – osete i radost, i zanos, osete sve i svašta, baš kao i vi – i baš kao i vi, boje se. To je sasvim u redu.
Postoji još jedna nevolja, a to je što mnogi i od sebe i od drugih očekuju da se smesta snađu u novoj ulozi. Vi odmah treba da znate kako da budete savršena supruga; vaš dragi odmah treba da zna kako da vam bude savršen muž, nema tu više momačkog ponašanja ni ludiranja, sada je oženjen čovek; odmah treba da znate šta da radite na poslu, naročito ako je posao u struci (a nećete odmah znati, škola je jedno, konkretan posao nešto sasvim drugo); kad dobijete bebu, trebalo bi da instinktivno znate kako da budete dobra majka, vaš suprug bi odmah trebalo da se ponaša kao dobar otac (to jest, onako kako vi zamišljate da dobar otac treba da se ponaša)… A ne ide tako. Našli ste se u novoj ulozi, i tek vam predstoji da naučite kako da se u toj novoj ulozi ponašate. Niste vi loša supruga, loša mama, loš novi zaposleni, kao što ni vaš dragi nije loš suprug ni loš otac, jednostavno ste novi i u hodu učite šta se i kako tu radi.
Šta učiniti? Prihvatiti da je strah koji osećate normalan i ne kriviti sebe zbog njega. Kako biste sebi skrenule misli sa straha, počnite da živite taj promenjeni život, da upijate sve što se oko vas dešava, istražujte šta sve sada možete, šta funkcioniše, šta ne, svoje nedoumice i razmišljanja podelite s osobama kojima verujete, računajući tu i partnera. Strah će ostati, ali će biti prilično ublažen, a u životu, sa sve promenama, uživaćete znatno više.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com