Odlučili ste da ćete nešto da promenite, da ćete nešto da učinite, a onda ste uhvatili sebe kako se ne pridržavate te odluke, izvlačite se, ne sprovodite plan… Bez panike! I bez gubitka vere u sebe. Samo počnite iz početka.
Neko bi na to rekao: "O ne, ne mogu da počinjem iz početka!" Ali, zašto da ne? Ako se radi o nečemu do čega vam je stalo, o nečemu što želite da postignete, nema nikakvog razloga da ne počnete iz početka ako vam nije uspelo iz prve (ili iz sto prve).
Rečeno je jednom da je neuspeh samo mogućnost da se počne ponovo, ovog puta na inteligentniji način. I to je tačno. To je dobar način da postignete uspeh. Ukoliko odustanete, svakako da vam prvobitna namera neće uspeti – a ako ne odustanete, u najvećem broju slučajeva, pre ili kasnije ćete uspeti. Kao dete koje je potrčalo, palo i oderalo kolena, a zatim ustalo i nastavilo da trči, za razliku od onog deteta koje je potrčalo, palo i razbilo kolena, a onda nastavilo da sedi na prljavom tlu i da plače, i tako dok nije naišao neko odrastao i odveo ga kući. Ako je naišao – ne naiđe uvek neko ko će vas utešiti.
Svakome se desi, i to ne jednom nego velik broj puta, da donese neku odluku, dobru, pametnu, zdravu odluku, počne da je sprovodi u delo, i nakon nekog vremena počne sa zabušavanjem, s izbegavanjem, s nalaženjem izgovora da se to ne radi… Recimo, čvrsto ste (po hiljaditi put!) rešile da ima da se dovedete u red i da redovno vežbate. I počele ste, stvarno. Onda vas je jednog dana boleo stomak i rešile ste da, iz objektivnog razloga, tog dana ne vežbate. Vežbaćete dvostruko duže kad vam bude bolje. A onda ste nekog dana imale previše drugih obaveza, pa ni tada niste vežbale. I tako redom – dok niste shvatile da više ne vežbate uopšte.
I šta s tim? Ništa. Počnite iz početka. Vežbanje je korisno, kada god da počnete. I kad god vam se desi da prekinete sa vežbanjem, da se ne pridržavate odluke dosledno, ne "dižite frku" zbog toga. Ne ponašajte se kao da je teška drama u pitanju. Nemojte da bičujete sebe kako biste se kaznile. Nemojte ni da vređate ili krivite sebe. Samo počnite ponovo. Nema veze ni ako stoti, hiljaditi, milioniti put počinjete iz početka. Niste ni prve ni poslednje (niste valjda stvarno mislile da ste jedini beskičmenjak i lenština na planeti – ima nas dosta takvih).
Glavno je da ponovo počnete (ili nastavite tamo gde ste stale, zavisi od situacije) svaki put kad posustanete. Koliko god puta da je potrebno. I uspećete. Promeniti nešto u sopstvenom životu (recimo, od osobe koja jedva čeka da se sruči na kauč postati neko ko redovno vežba) nije nimalo lako, zato vam i treba toliko vremena, ali ako ne odustanete, ako nastavite svaki put kad vam se učini da ste izgubile bitku sa samom sobom, uspećete. Srećno!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com