Svaki roditelj svome detetu želi dobro. Problem nastaje kada roditelji previše zaštite dete, kada ga ne podstiču da se osamostali – rezultat bude "dete" od trideset i nešto godina koje još uvek živi s roditeljima, platu koristi kao džeparac, i nema ni najmanju želju da se osamostali – a roditelji još i podstiču takav stav.
Kad je malo, detetu nikad nije prepušteno da se samo snađe, uvek je tu mobilni kojim može pozvati mamu, mama mu i kaže da obavezno zove, i proverava ga, i detetu jednostavno ne padne na pamet da nešto samo reši. Zašto bi, kada će to roditelji učiniti umesto njega? Onda škola. Jedno je kad roditelji pomognu detetu da razume gradivo, naročito ako, kao što je sve češće slučaj, nastavnik samo kaže nešto u stilu: "Za domaći zadatak pređite ovih deset strana iz udžbenika", a tih deset strana su novo gradivo koje detetu niko nije objasnio. Naravno da je tu pomoć neophodna – ali pomoć u razumevanju i savladavanju, a ne da detetu roditelji urade domaći zadatak, kao što neki rade.
Dete se tako navikne da mu roditelji sve rade i rešavaju, a vreme prolazi, i ono i ne pokušava nešto samo. Nekako prođe kroz školovanje, nađe i nekakav posao – a onda ne pokuša da se odvoji od roditelja. Nekad je to finansijski neizvodljivo, barem kada bi ta mlada osoba to pokušala sama, ali je i tada moguće naći još nekoliko prijatelja pa da kao cimeri iznajme stan. A nekada to već odraslo dete ima solidna primanja, ali ga roditelji podstiču da ostane kod kuće. Zašto bi nekom plaćalo za stan, zašto bi samo plaćalo račune, kad može i kod njih da bude? Plus, kod kuće će uvek imati oprano, opeglano, skuvano, neće morati oko toga uopšte da se muči. I "detetu" se dopadne tako – može platu da troši na "krpice", dobru obuću, na izlaske; u suštini, da je koristi kao džeparac, a izdržavaće ga i dalje roditelji.
Jasno je da roditelji žele da zaštite dete i da mu pomognu, ali na ovaj način oni ga ne štite, već od njega prave nesamostalnu osobu, na izvestan način obogaljenu. Tako, mlade žene (koje vremenom više i nisu toliko mlade) ostaju princeze svojih roditelja, sinovi budu mamini sinovi koji vremenom ustanove da ih devojke zaobilaze u širokom luku jer žele muškarca, a ne velikog dečaka, ne zasnivaju sopstvene porodice… A kako vreme prolazi, sve je teže osamostaliti se. Lakše je ostati u roditeljskom domu, u beskrajno produženom detinjstvu.
Volite svoje dete, podržavajte ga, mazite ga i pazite, pomažite mu. Ali, ne zaboravite da je najveći dar koji možete da mu date taj da ga naučite kako samo da se snađe u životu, kako da se osamostali – podstaknite ga u tome!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com