Na pitanje: „Šta bi vas učinilo srećnim?“, odgovor se često daje olako. Više novca, nova kola, lepša kancelarija, dečko koji vas odvede na put oko sveta… Zaboravi se da ono što zamislimo često postane sasvim drugačije onda kad nam se desi, i ne donese nam emocije kakve smo očekivali.
To s emocijama ide i u pozitivnom i u negativnom smislu. Mislimo da bismo bili presrećni ako dobijemo veliku sumu novca, a ako je dobijemo, ubrzo shvatimo da nismo u toj meri oduševljeni. Ili, zastrašujući primer: smatramo da bi nas smrt veoma bliske osobe emotivno potpuno uništila, a otkrijemo da, mada nismo srećni, nismo ni približno u toliko lošem stanju kao što smo verovali da ćemo biti (i osetimo se krivim i kao monstrumi zbog toga).
Jedan konkretan primer: novac. Ako nam se prihodi povećaju tako da od „grcanja“ i jedva nekakvog preživljavanja dospemo u situaciju da ipak možemo nešto lakše da dišemo, da, bićemo srećni. Međutim, ako iz situacije u kojoj, što se finansijskih sredstava tiče, živimo relativno lagodno, dospemo u situaciju da imamo za „besno“ trošenje, nakon početnog oduševljenja to nam neće donositi nikakvu sreću. Imati pet kuća zapravo ne znači mnogo, jer ne možete da živite u svih pet odjednom. Imati sopstvenu jahtu za koju cele godine plaćate održavanje, a koristite je tokom dve nedelje odmora (ostatak vremena radite da biste zaradili sav taj silan novac kojim sebi obezbeđujete luksuz) košta slično iznajmljivanju jahte na dve nedelje, tako da niti vam finansijski nešto znači, niti emotivno.
Neko bi mogao da kaže da, i kad se pređe prag relativno normalnog života što se novca tiče, nije loša ideja i dalje se truditi da se obogatite, jer vam svakako neće smetati dodatni novac. Na prvi pogled ova primedba zvuči solidno, ali nije tako; „lomeći“ se da dođete do što više novca, propuštate da uradite neke druge stvari, one koje bi vam stvarno donele sreću. U suštini, ulažući vreme i energiju u dobijanje dodatnog novca koji vas neće usrećiti propuštate priliku da uradite ono što će vas zaista radovati.
Šta je to što donosi sreću? U principu, to su lepi odnosi s onih nekoliko zaista bliskih osoba (deca, partner, prijatelji, roditelji, rodbina…). Tu su, naravno, i uživanja u stvarima prema kojima imate sklonosti (umetnost u svim oblicima, nauka, avantura…). Neko bi na spisak dodao i dobro zdravlje, i ono je svakako bitno, mada čak i ljudi lošeg zdravlja uspevaju da nađu sreću.
A kako proceniti da li će vam nešto doneti sreću? Može da bude dobra ideja da ne zamišljate kako biste se osećali da dobijete to-i-to, jer ta predstava često zavara, već da se osvrnete oko sebe i vidite kako se oseća neko ko je to već stekao. Veoma je često verovanje: „Eh, što ja to nisam dobila, ne bih ja tako kao ona, ona ne ume da uživa“, ali u velikom broju slučajeva (ne uvek, naravno) to verovanje nije tačno. Svako je osoba za sebe, ali su ljudi međusobno sličniji nego što vole da priznaju, i ako vam se čini da vaša komšinica više folira da je presrećna što je nabavila nova kola nego što stvarno uživa u njima, vrlo je moguće da biste se tako osećale i vi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com