Uobičajeno je da roditelji prekidaju dečije aktivnosti, bilo da se radi o igri ili o izradi domaćih zadataka, jer smatraju da ima nešto važnije što se baš tada mora obaviti. Međutim, dobra je ideja ne prekidati ono što vaši mališani rade, osim ako se to nikako ne može izbeći.
Dva najčešća razloga za prekidanje dečije igre ili, ako se radi o malo starijoj deci, prekidanja dece u učenju, izradi domaćih zadataka, različitim vidovima zabave, jesu obroci (uglavnom ručak i večera) i vreme za spavanje. Takođe, brižne mame će često prekinuti decu u nekoj od njihovih aktivnosti da bi im dale užinu, limunadu ili čaj i zahtevati da dete odmah pojede ili popije ono što je doneseno, jer će se inače zaneti u ono što je radilo i zaboraviti na to. Ovo baš i nije dobra ideja.
Zbog čega? Treba i dete valjda da ruča ili večera onda kada i ostatak porodice, treba da spava kad je vreme za spavanje, treba da pojede užinu ili popije limunadu, sok, čaj, kakao, mleko… Imate nešto da mu kažete ili da ga pitate, i tako na svakih deset minuta… Ove sitnije stavke ga čak i ne prekidaju na dugo vreme, u čemu je problem?
Kao jedno, deca ne vole da ih prekidaju, ništa više nego što to vole odrasli. I vas nervira kada vas svaki čas u nečemu (bilo da se radi o poslu, spremanju kuće, gledanju omiljene serije…) prekidaju, zar ne? Setite se onog starog „što ne želiš da čine tebi, ne čini ni ti drugima“ – to se odnosi i na decu.
Prekidanje dečijih aktivnosti svaki čas donosi i dodatan problem: ometate detetu koncentraciju. Koncentracija jednim delom zavisi od temperamenta – nemirnijoj deci je teže da se usredsrede – ali se većim delom uči. A ako se dete često prekida u nekoj aktivnosti, njemu će biti svaki put sve teže da nastavi tamo gde je stalo, obeshrabriće se jer mu nikako ne uspeva da završi, i na kraju će izgubiti interesovanje za to što je počelo. Plus neće ni naučiti kako da se na bilo šta koncentriše iole duže vreme, što će mu prvo u školi, a kasnije i u različitim oblastima života, praviti velike probleme.
Kad smo već kod detetove koncentracije: puno mu možete pomoći u tome da je razvije, kako time što ćete mu omogućiti da se neometano i na miru (onoliko koliko je to moguće) bavi onim čime se bavi, tako i time što ćete s njim igrati igre koje zahtevaju da se bar na neko vreme usredsredi na nešto (društvene igre kao karte ili igre na tabli, slaganje kocaka, pravljenje kule od karata, sklapanje slagalica…), i što nećete nikome dopustiti da vam u tome smeta dok se igra ne završi ili ćete smetnje svesti na minimum.
Naravno, nekad jeste neophodno prekinuti dete u nečemu. Trebalo bi da ide na spavanje u određeno vreme, da jede zajedno s ostatkom porodice, da pojede i užinu, naravno da ćete i razgovarati s detetom… Ipak, mnoge prekide je moguće izbeći. Plus, na ručak, večeru, vreme za spavanje i slično možete upozoriti dete 10-20 minuta unapred, tako da ima vremena da završi ono što je počelo. Možete mu i tako organizovati vreme da postoji „pauza za užinu“, kada će pojesti i popiti ono što je potrebno, taman i da dete ne stekne naviku da svaki čas gricka nešto uz raznorazne aktivnosti i tako se nepotrebno goji. Na taj način za svoje dete činite zaista mnogo – pomažete mu da nauči da se koncentriše, što će mu celog života biti potrebno, plus ga i ohrabrujete da ono što je počelo završi, što je, takođe, veoma korisna sposobnost.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com