Ima male dece koja su jako stidljiva i teško im ide sklapanje prijateljstava s vršnjacima. Tu od jako velike pomoći mogu da budu roditelji, da mališanima nenametljivo pokažu kako je zapravo baš lepo igrati se s drugarima.
Deca vole kad su im stvari poznate i kad se događaju nekim redom. Mogla bi da bude dobra ideja da organizujete zajednička igranja uvek s istom decom koja se vašem mališanu dopadaju, i to tačno određenim danima – ta pravilnost imaće dodatno smirujuće dejstvo na vaše stidljivo dete. Ako igranje na "domaćem terenu" dobro ide, možete organizovati viđenja i u parku, na igralištu, ili u kući drugara vašeg deteta. Posle izvesnog vremena, ako stvari idu stvarno dobro, možete ostaviti svog mališana u kući njegovog drugara. Naravno, to bi bilo pod nadzorom roditelja tog drugog deteta, i u početku bi vaše odsustvo trebalo da bude kratko, da se dete ne prepadne gde mu je mama.
Naravno, odlična je ideja da se i vi redovno igrate s detetom. Tako ga učite interakciji s drugima i stičete uvid u to na koji način se vaš mališan igra, šta mu dobro ide, a šta je nešto što ga samo frustrira. Recimo, slagalice i igre koje zahtevaju veliku koncentraciju samo ga frustriraju – takve igre nećete planirati ni za zajedničku igru svog mališana s drugom decom.
Razmislite o kućnom mezimcu. Ima dece koja se drže uz roditelje i još uvek nisu spremna za igru s vršnjacima. Kućni ljubimac mogao bi da pomogne vašem mališanu da se malo emotivno otvori prema još nekome osim prema mami i tati, a mezimca neće osećati kao pretnju. To bi moglo da mu olakša kasniju interakciju s vršnjacima.
Moglo bi da bude zanimljivo da zajedno s detetom gledate neki film ili emisiju o prijateljstvu, ili da mu čitate knjige s tom temom. Tako ga na nenametljiv način učite o pozitivnim stranama provođenja vremena s vršnjacima. A nije loše ni da vama dolaze vaši prijatelji. Deca, naročito ona mala, uče kroz posmatranje i imitiranje roditelja – ako se vi ni sa kim ne družite, teško ćete dete ubediti da ono treba da ima drugare. Ako vaši prijatelji imaju decu koja su po godina bliska vašem mališanu, još i bolje, eto zgodne prilike za druženje i igranje.
Pokušajte da ne očekujete previše. Predškolci se često igraju jedno pored drugog, ne jedno naspram drugog, i imitiraju jedno drugo. To je, za početak, sasvim u redu – ako dete "pritisnete" na veći nivo interakcije, to bi moglo da ima kontraefekat. Dete bi moglo da oseti da vas je razočaralo, da je na neki način omanulo, da se zbog toga oseti nesigurno, i da još manje želi da se igra s drugom decom.
U principu, nije ništa neobično niti za uzbunu ako je dete predškolskog uzrasta stidljivo i/ili teško sklapa prijateljstva. Međutim, ako vaš mališan izbegava čak i kontakt očima s drugom decom, ako postane potpuno povučeno ili ima napade besa ili plače kad god su druga deca u blizini, ako deluje prestravljeno na ideju da ide u vrtić ili na igralište, bilo bi dobro konsultovati pedijatra.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com