Prema raznim stvarima se stavovi medicinskih stručnjaka relativno često menjaju. Recimo, kada je reč o kafi, o čokoladi, o aerobiku – i o popodnevnom spavanju. Neko vreme se smatralo da je ovakvo spavanje štetno, da je ljudska vrsta evolutivno predviđena da spava monofazno (jednom u 24 sata) – bebe spavaju polifazno (u više navrata u toku dana), mlađa deca spavaju bifazno (noću i posle podne, nakon ručka), a odrasli spavaju monofazno. Popodnevno spavanje ometa varenje, smatrali su stručnjaci, i može dovesti do toga da uveče ne možete da zaspite. Međutim, prema novim saznanjima, popodnevno spavanje ne samo da nije štetno već je i korisno.
Naravno, i dalje se može desiti da, ako baš celo po podne i deo večeri prespavate, kasnije ne možete da zaspite do sitnih sati. Ipak, danas je sve više slučaj da ljudi ne spavaju dovoljno. Ne stiže se zbog svakodnevnih obaveza. A onda ste hronično iscrpljeni, imunitet vam slabi, plus se i gojite. Gojenje potiče od toga što se, ako nedovoljno spavate, u vašem organizmu luči manje leptina, hormona koji je zadužen za to da ne osećate svaki čas potrebu za hranom. Što manje spavate, više ćete biti gladni – a vaše telo neće biti u stanju da potroši sve te kalorije koje unesete. Pokazalo se da se, ako nedovoljno spavate, rizik od gojaznosti udvostručava, i to važi i za odrasle i za decu.
Koji je trenutni savet medicinskih stručnjaka? Savet je da ako vam se spava posle ručka i imate priliku za to, legnete i odspavate. Koliko? Onoliko koliko možete, onoliko koliko vam prija.
Dakle, ako posle ručka osetite želju za dremkom, nemojte se siliti da ostanete budni, naročito ne ako prošle noći niste spavali dovoljno, ili ako se zbog rada koji ste obavili osećate umorno. Odspavajte koliko god možete – i prijatno spavanje!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com