Danas je mnogima sve teže da se zaista odmore. Pokušavaju, ali ne mogu da se opuste, glava im je puna raznih misli, osećaju se krivim ako trenutke odmora ne upotrebe bar za nešto… Tu može da pomogne nešto tako jednostavno kao što je posmatranje oblaka.
To možete raditi sa sopstvenog prozora, čak i iz sopstvenog kreveta ako iz njega vidite nebo s oblacima. Ili s klupe u parku, s klupe negde u gradu, dok sedite u nekom kafiću, možete sebi kratak odmor ove vrste priuštiti i dok ste u kancelariji, na pauzi. Sve što vam je potrebno jeste da možete da vidite nebo, i da na njemu ima oblaka.
Posmatrajte oblake. Gledajte njihov oblik, koliko neba pokrivaju, vide li se blistavoplavi komadići neba između oblaka. Posmatrajte njihovu boju, jesu li beli ili sivi, u kojim su sve nijansama sive, izgledaju li kao da bi uskoro mogla oluja. Pratite njihove spore pokrete preko neba. Razmislite na šta vas sve podsećaju svojim oblikom.
Oblaci su veoma zahvalan objekat za posmatranje ukoliko želite da odmorite mozak. Interesantno izgledaju, dovoljno da vam ne bude dosadno, ali ne toliko komplikovano da morate da napregnete mozak. Pokreti su im spori, opuštaju vas, a već to što se kreću i polako menjaju oblik i strukturu doprinosi tome da vam ne bude dosadno da ih gledate, jer se stalno nešto dešava. Nije naporno za praćenje, ali je dovoljno interesantno da vam zaokupi pažnju. Ne napreže vas mentalno, taman vam dovoljno zaokupi pažnju, a ipak vas usput i odmori.
Oblake možete posmatrati pet minuta, ili petnaest, ili dva sata, zavisi koliko vremena imate na raspolaganju. Posmatranje bi moglo da vas umiri, opusti vas i „osveži vam mozak“, a ako tokom dužeg perioda praktikujete povremeno posmatranje oblaka, mogle biste da naučite da se i bez njihove pomoći opustite.
Probajte! Ne može da šteti, prijatno je, a moglo bi i da vam pomogne da se podsetite davno zaboravljene umetnosti opuštanja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com