Obaveze, obaveze, stalno obaveze. Prosto da vam bude muka od toga – a znate da će se tako nastaviti, odrasle ste, treba raditi, brinuti o deci, sređivati kuću, možda je tu i muž kome je ispod časti da vam pomogne u čišćenju a nije mu ispod časti da prlja… Treba pomoći i roditeljima, nekad i prijateljima, i vremenom vam se sve smuči.
Celoj stvari kao da nema kraja, osećate se kao da ćete tako do kraja života, ili, možda još i gore, dok u starosti ne postanete potpuno bespomoćne i samo budete nekom na teretu. Moguće je da čeznete za danima detinjstva, kada ste još uvek mogle da se igrate i zabavljate. Nedostaje vam igra, ali to je za decu, a ne za odrasle, zar ne? Nije baš tako.
Važno je određene poslove obaviti. U tom smislu, uopšte nije bitno da li na, recimo, pranje veša gledate kao na obavezu od koje vam je više muka ili kao na igru u koju možete da uključite i decu. Veš će u svakom slučaju biti opran. Kad je već tako, mnogo je bolje, i po vas i po vama drage osobe, da od te obaveze napravite igru – biće vam zabavnije i prijatnije tako, a nikakve štete neće biti.
Slično se odnosi i na ostale obaveze. Ukoliko neke posmatrate kao igru ili od njih napravite igru, a neke kao izazov, obaveze je znatno lakše izvršiti. Fizički, ulažete manje-više isti napor, ali psihički se potpuno drugačije osećate, znatno bolje – a pošto se osećate bolje, i obaveze vam lakše padaju, manje osećate koliko ste napora uložile.
Sve ovo znatno lakše zvuči u teoriji nego u praksi. Kad vidite koliko je obaveza pred vama, šta sve treba postići, poslednje što vam padne na pamet je igra; ili se osećate smrvljeno pred tolikim teretom, ili uz osećaj mučnine krećete u obavljanje zadataka. Na zabavu i ne pomišljate, osim kao na nešto što biste baš volele u svom životu, ali ga nekako nema. Zato je, naročito u početku, neophodno uložiti svestan napor da od obaveze napravite zabavu ili izazov. Potrebno je i odvojiti nešto vremena kako biste osmislile na koji način da to izvedete kao zabavu, kako da od toga napravite igru – a, naravno, kad ste zatrpane obavezama, želja vam je da sa tim završite, umesto da odugovlačite osmišljavajući igru.
Ipak, iako nije lako, vredi se potruditi. Cela stvar ide sporo samo u početku, prvih nekoliko puta dok ne osmislite. Posle vam osmišljavanje obaveze tako da liči na igru ide znatno lakše i brže, uhodate se u tome. A, umesto da vas obaveze nerviraju i zamaraju, ako ih pretvorite u neku vrstu igre ili izazova, uz te obaveze se i zabavite, ne osećate se kao da samo rintate, već kao da vam vreme prilično zabavno teče.
Probajte, moglo bi da vam se dopadne!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com