Umetnost smejanja, koja nesumnjivo donosi lepše trenutke, ima i jednu veliku (realnu) prednost: čini vas zdravijom. U starim izrekama o lekovitoj moći smeha (i osmeha) ipak leži istina – a to je da fiziološke i hormonske posledice čina smejanja imaju povoljno dejstvo na stanje organizma.
Istraživački tim Centra za neuroimunologiju u Kaliforniji izričito tvrdi da je smeh deo zdravog stila života. Primera radi, deca se nasmeju prosečno 400 puta dnevno, dok je za odrasle taj broj (očekivano) niži – samo 15 puta. Savet upućen svima glasi: smejte se što češće (i duže)!
Naučnici su izdvojili više efekata koji su direktna posledica smejanja. Pored toga što dolazi do opuštanja mišića, smeh utiče i na krvni pritisak (spušta ga), te pomaže da se poveća količina kiseonika u krvi. Smeh je i najbolje prirodno sredstvo protiv bolova: u toku smejanja oslobađaju se endorfini („prirodni analgetici“). Od drugih efekata treba pomenuti i stimulaciju obe hemisfere mozga (!), kao i svojevrsnu „masažu“ srca i pluća. Najzad (sasvim neobičan efekat), smeh ima povoljno dejstvo i u slučaju – konstipacije.
Uzevši sve pomenuto u obzir, sasvim je jasno da je zdravo smejati se. Ako i niste „smešljiv“ tip osobe, postoje načini da se zasmejete češće. U svetu postoje i tzv. smejački klubovi, u kojima se ljudi okupljaju upravo radi zajedničkog čina smeha. U njima se pojedinci čak treniraju da postanu „smejački lideri“ – titula koja podrazumeva izvežbanost u izazivanju tuđeg veselja i smeha.
Iako postoje situacije u kojima se čini da je nemoguće izmamiti osmeh, ne treba odustati od radosti smejanja. Ako vam, na primer, odgovara specifična vrsta humora, poradite na tome (učlanite se u video-klub sa odgovarajućim izborom filmova, potražite sajtove na Internetu koji raspolažu zbirkama vama omiljenih šala). Nikako nemojte zaboraviti smeh na sopstveni račun – pored toga što ima terapeutsko dejstvo, takav smeh čini da vas i drugi prihvate kao otvorenu i iskrenu osobu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com