Braća i sestre su neretko skloni tome da se na neki način takmiče. Nekad nije loša ideja podstaći ih na međusobno takmičenje, ne u smislu da ćete više voleti "bolje" dete, već kao način da decu nečemu naučite.
Na šta mislimo? Nije redak slučaj da je jedno od dece bolje od ostalih u nečemu što bi sva deca trebalo da nauče, na primer, sposobno je da mirno sedi za stolom, ne zaboravlja da kaže "Dobar dan", "Molim" i "Hvala", ume da se služi priborom za jelo i da uredno jede (naravno da povremene greške, kao ni to kad se dete skroz "ubrlja", nisu nikakav smak sveta, ali poželjno je da nauči kako da jede koliko-toliko uredno). Na roditeljima je da ih tome nauče, ali nekada deca jednostavno ne žele da slušaju roditelje, ispituju dokle mogu da idu u neposlušnosti. Tada može da pomogne podsticanje takmičenja među decom.
Odmah da kažemo da "nagrada" nikako ne treba da bude ta da ćete neko dete voleti više; deci treba uvek stavljati do znanja da ih svu podjednako volite. Niti takmičenje treba da bude neka vrsta ucene, ako dete ne uspe, nećete ga više voleti. Za takmičenje je najbolje da bude neka vrsta igre, i podsticaja za dete.
Jedna varijanta je svoj deci reći da će se svi prisutni igrati toga ko, recimo, lepše jede za stolom ("pobednik" može da dobije neku sitnicu, ništa toliko krupno da izazove veliku ljubomoru ostale dece). A druga varijanta je da zamolite jedno od dece da pokaže bratu ili sestri kako bi se trebalo ponašati na ulici, kako pozdravljati ljude, kako se ponašati za stolom i slično. Pred detetom ne treba omalovažavati brata ili sestru, samo mu reći da bratu ili sestri dobro ide, ali da vama treba pomoć da ih naučite kako da im ide još bolje. A onda možete prepustiti detetu da ispravlja brata ili sestru onda kada im uoče greške – ako nemirno ili neuredno dete ne reaguje na vaše primedbe, moglo bi da reaguje na primedbe brata ili sestre (plus bi brat ili sestra mogli da imaju neku dobru ideju kako staviti nešto do znanja, a mogli bi i da se osećaju važno zbog poverenog im zadatka i u tome istrajati duže nego vi).
U varijanti sa zadatkom za dete (a taj zadatak je, u suštini, izvesna vrsta takmičenja, jer će se jedno dete truditi da pokaže da je u nečemu uspešnije od drugog, pa će i ono drugo biti povučeno time i pokušavati da pokaže da je ono uspešnije), zadatak može, ali ne mora, da bude poveren mirnijem, urednijem, detetu koje pokazuje lepše manire. Zadatak bi mogao da bude poveren i onome koje je slabije u ispoljavanju željenih osobina, pa da mu to posluži kao podsticaj da se popravi kako bi bratu ili sestri pokazalo kako se to radi.
Ne kažemo da će ovaj metod uvek biti uspešan; postoji više metoda za vaspitavanje i podizanje dece, nekada se jedna pokaže kao uspešnija, nekada druga, nekada treća… Tako je i ova vrsta takmičenja među decom nešto što nije loše imati na umu kao još jednu od mogućnosti. Naravno, treba izbegavati ono: "Kako tvoj brat/sestra može, a ti ne možeš?", jer to stvara otpor kod deteta i čini da se oseća manje voljenim.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com