Paranoja kojom su prožete popularne reklame tipa „kako očistiti kuću“ najčešće je neosnovana: iako se ponosni vlasnici specijalnih krpica, usisivača i deterdženata trude da prikažu grozotu savremenih domova, zaista je normalno „posedovati“ malo prašine ispod tepiha. Ta opsesija čistoćom ponekad ume da zarazi čak i one najotpornije, ali treba joj se odupreti zdravim razumom (i smislom za humor). Kao i u svemu, valja pronaći dobru meru – dakle, ne treba živeti u svinjcu, ali ne treba ni padati u nesvest na najmanji trag prljavštine.
Nesrećom, meta ovakvih reklama po pravilu su žene. TV programi obiluju slikama nasmejanih domaćica čije kuće nalikuju sterilnom svemirskom brodu, što se postiže uz pomoć svemoćnih aparata i sredstava za čišćenje. Istina glasi da ni sa svim high-tech momentima življenja u savremenom domu prostor u kojem boravimo nije mnogo bolji od starih kuća i „ne diše“. Specijalni materijali, blindirani prozori i sistemi za ventilaciju čak mogu učiniti da ukućani osete brojne neprijatnosti, poput alergija ili česte premorenosti.
Iluzija kako će manično pranje ukloniti sve klice, bakterije i ostala „zla bića“ smešna je i neosnovana. Nemoguće je (i nepotrebno) uništiti sve slične faktore, jer bi se time narušio prirodni balans. Dakle, povremeno i treba uneti malo blata u kuću… i ne dopustiti da se normalna dinamika prostora podvrgne krutim pravilima života savršene domaćice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com