Dobri maniri, nekada oznaka lepog vaspitanja i nivoa nečije kulture, u svakodnevnoj komunikaciji su, nažalost, davna prošlost. Susreti na ulici, boravak u gradskom prevozu, ponašanje u restoranu i u kupovini – svaka od navedenih situacija zahteva određene moduse ponašanja kako bi se ophođenje olakšalo i učinilo lepšim i sebi i drugima. Naravno, pod time se ne podrazumeva malograđanska predstava o manirima radi manira, već jedna prava i unutrašnja mera lepog ponašanja.
Loše dejstvo okoline ponekad može da snizi čak i kriterijume veoma uljudnih i vaspitanih osoba. Koliko puta vam se desilo da ste, isprovocirani žučnim i ne baš biranim rečima koje vam je uputio neko nepoznat, rešili da uzvratite istom merom. Ili da ste, povedeni opštim đutanjem u autobusu, rešili da ni vi ne zahvalite na kupljenoj karti, ohrabreni činjenicom da ni kondukter nije otvorio usta (osim da izrekne već izlizano „karte ovde“). Svi ovi naizgled sitni, a zapravo važni segmenti komunikacije posle izvesnog vremena vode opštem padu kulture ophođenja.
Kako izbeći ovakve promene sopstvenog stava? Jasno je da odustajanje od ceremonijalnih formi lepog ponašanja izgleda jednostavnije, ali ne treba zaboraviti da „tamo negde“ postoje osobe sličnog kova, koje dele vaš simbolički svet, brišu nos maramicom (a ne prstima) i ponekad izuste te užasne reči „hvala“, „molim“ i „oprostite“. Vođeni tom idejom, pokušajte da se i dalje javljate komšijama, da ne izlazite u prodavnicu u kućnoj garderobi, da ustupate mesto starijim osobama i (nov imput, ali podjednako važan) da ne saopštavate svoju intimu prijateljici preko mobilnog telefona, kao i ostatku autobusa koji sluša vaš razgovor.
Nije lako, ali vredi. Kad-tad će vaš trud biti nagrađen priznanjem (ili prijateljstvom) sličnih osoba, ili ćete bar neko vreme živeti u iluziji da su civilizacijske tekovine lepih manira ono što nas (uz razum i ukus) deli od divljačnog stanja (u koje, nažalost, dokazano, veoma lako skliznemo).
Sledi: deset gvozdenih zapovesti lepog ponašanja
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com