Zato je najbolje posavetovati se s lekarom pre nego što počnete da uzimate i neki prirodan lek; isto tako, ako idete alternativnom lekaru, obavestite ga koje tradicionalne lekove uzimate (to je naročito važno ako imate hronične probleme zbog kojih morate stalno da uzimate lekove).
Čuvanje leka na sobnoj temperaturi, a piše da se mora čuvati u frižideru: to nije baš retka greška, a može da bude veoma opasna. Niska temperatura je neophodna za održavanje aktivnih materija u nekim lekovima; ako ih držite na višim temperaturama, mogu da izgube dejstvo, ili čak i da postanu otrovni. Zato, ako vam u apoteci kažu da lek mora da se čuva u frižideru, stavite ga u frižider čim dođete kući, a ako idete na put, lek obavezno nosite u termičkoj torbici – čak i relativno kratko vreme na visokoj temperaturi može da izmeni sastav nekih lekova.
Jedna od stvari na koju se najčešće zaboravi jeste provera da li su sunčevi zraci kontraindikovani leku koji uzimamo. Neki oralni kontraceptivi, antibiotici i još neki lekovi mogu da izazovu ne baš prijatne pojave – sunčevi zraci mogu podstaći fotosenzitivnu reakciju nakon uzimanja takvih lekova, pa se na koži mogu pojaviti ružne mrlje. Ukoliko na leku piše da izaziva osetljivost na sunčeve zrake, zaštitite se kapom (nekad je neophodno celo telo zaštititi odećom).
Nanošenje lekovite kreme nakon parfema: nemojte! Alkohol iz parfema ili neki njegov poseban sastojak mogli bi da utiču na aktivne materije iz lekovite kreme, što može oslabiti dejstvo leka, ili izazvati interesantne (ali i neprijatne) pojave. Lekovitu kremu je najbolje naneti na čistu kožu – time se olakšava apsorpcija.
Držanje lekova na dnevnom svetlu: nije retka pojava da ljudi lekove koje često koriste drže nadohvat ruke, ne vodeći računa da li je tako lek izložen dejstvu sunčevih zraka. Ultraljubičasti zraci imaju jako oksidantsko dejstvo, što oštećuje lek – baš zato su bočice za lekove tamne. Ako je lek duže vremena bio na sunčevoj svetlosti, nemojte ga uzimati.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com