Previše defanzivne osobe – one koje večito veruju da im je nešto nepravedno uskraćeno i skoro na svaki postupak reaguju kao da je u pitanju neka vrsta napada – mogu da budu veoma naporne, krajnje nezgodne ako su vam na bilo koji način nadređene, i još vas mogu i dovesti u opasnost da i sami počnete da se ponašate poput njih.
Kada izreknete blagu kritiku ili, naprotiv, pohvalite previše defanzivnu osobu, a ona vam kaže da ste je za srce ujeli svojim užasnim komentarom, da ne može da veruje da od vas tako nešto čuje, uglavnom poželite da je nazovete dosadnim paranoikom i da zarežite na nju da prestane da se brani kad je niko ne napada, ili ponekad poželite da joj objasnite šta ste zapravo mislili. Ovo drugo ne funkcioniše, jer kod takvih osoba ne postoji razumevanje takvih objašnjenja, videće ih samo kao nov napad na sebe, a ovo prvo je kontraproduktivno, jer vodi samo u "rat dinosaurusa" – postajete kao dva velika grabljivca koja sikću jedan na drugog i gledaju kako jedan drugog da unište.
Nekada je veoma teško ne postati takav "dinosaurus", ali bi trebalo potruditi se, jer vas međusobno siktanje i ujedanje nikuda neće odvesti, naročito ne ako to radite s nekim ko vam je nadređen (recimo, sa šeficom kojoj ništa ne smete da kažete jer je uverena da je svaka vaša reč kritika na njen račun i da je vaš glavni cilj da zauzmete njeno mesto), ili s nekim ko vam nije bukvalno nadređen, kao što je majka vašeg partnera koja je uverena da vi hoćete da joj preotmete ljubav i pažnju njenog sina i da samo čekate da ona umre kako biste ga imale samo za sebe – a možda se ne biste libile ni da ubrzate taj proces. Samo, kako izbeći nešto što je vrlo prirodna reakcija?
Sutra pročitajte o tome kako da sebe sprečite da reagujete kao previše defanzivna osoba, kao i kako da smirite takvu osobu jednom kad njen napad počne. Ovde ne funkcioniše da je bolje sprečiti nego lečiti, jer sprečavanje u najvećem broju slučajeva nije moguće.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com