U današnje vreme kada je lako naći prelepe igračke po pristupačnim cenama – igračke kakve u doba vašeg detinjstva nisu postojale, ne u toj količini – nije retka situacija da vašoj deci mnogi poklanjaju igračke u toj meri da vam ponestaje prostora za njih, a i dalje nemate novca za neke druge stvari koje bi deci bile korisnije.
Za svaki dečji rođendan, ili praznik, ili samo kad vam neko navrati u posetu, ista priča: vaše dete dobije neku lepu igračku ili gomilu lepih igračaka. Toliko ih se nadobijalo i toliko ih ima da više ne ume ni da im se raduje. Obraduje se kad ih dobije, naravno, ali nakon toga vrlo brzo prestanu da ga zanimaju. I vi se nađete u pomalo paradoksalnoj situaciji: kuća vam je toliko puna prelepih igračaka da vam se čini da ćete se ugušiti, vaše rođeno dete vam na momente deluje razmaženo jer se tim igračkama i ne raduje nešto posebno, i jedno i drugo je nešto što biste povezali s izobiljem i imanjem velike sume novca, a novca za neke stvari koje biste voleli da priuštite detetu baš i nemate. Na primer, vaše dete je izrazilo interesovanje da uči neki jezik u vrtiću, ili da ide na časove plesa, a vi to nemate čime da platite. I onda se upitate: zar ne bi bilo bolje, ako su već svi toliko skloni da daju poklone vašem detetu, da umesto toga daju novac (može i na račun koji biste otvorili na ime vašeg deteta) pa da vaše dete umesto igračaka s kojima ni vi ni ono više ne znate šta ćete nauči nešto korisno?
Bilo bi lepo kada bi postojeći resursi mogli da se tako racionalno rasporede. Nažalost, racionalna raspodela resursa uglavnom baš i nije u ljudskoj prirodi. U ovom konkretnom slučaju, nemate načina da darodavce zamolite za tako nešto a da ne ispadne da, na neki način (izvinjavamo se zbog izraza) prosjačite. Kaže se da se poklonjenom konju u zube ne gleda; nije na vama da darodavcima govorite šta će pokloniti vašem detetu.
Što se gomile igračaka s kojima ne znate šta ćete tiče, može im se naći korisna primena. Recimo, možete svoju decu podstaći da nauče radost poklanjanja i velikodušnosti, i da igračke s kojima se ne igraju poklone deci kojoj bi one više značile (i to će vašoj deci koristiti, baš kao što bi im i časovi koristili). A možete i pokušati da te igračke prodate i na taj način dođete do novca za željene časove.
Ukoliko vaše dete ipak na kraju ne bude moglo da ide na časove koje želi, makar će naučiti jednu korisnu lekciju, onu da ne dobijamo uvek sve što poželimo, i još ponešto pride (tu lekciju ste i vi naučili u nekom trenutku). Nije prijatno, ali je realno, i pre ili kasnije svako to nauči. A naći će se već nešto čime ćete obradovati svoje mališane, nešto što može da bude dragocenije od bilo čega što se može novcem kupiti – mislimo na stvari kao što su mamin i tatin osmeh, vreme provedeno s decom u igri, čitanje priča deci… Roditeljska ljubav i pažnja su deci dragocenije od svega materijalnog, a ne koštaju ni dinara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com