Zaista malo ko skoro celog života živi sam, što znači da je potrebno prilagoditi se zajedničkom životu sa još nekim, bilo da se radi o cimerima, bračnom ili vanbračnom partneru i slično. Kako svako ima neke svoje navike i načine na koje voli da radi stvari, zajednički život pre ili kasnije dovede do sukoba. Juče smo izneli neke predloge šta učiniti da bi stvari išle lakše, a danas iznosimo još neke.
Obratite pažnju na signale. Ukoliko se osećate kao da hodate po jajima, vrlo je verovatno da je u vazduhu sukob koji samo što ne eskalira. To je moguće preduprediti – okupite sve, poslužite ih keksom ili kolačićima (može i voće ili šargarepa), i bez ikakvih optužbi pitajte kako se ko oseća i da li trenutno stanje odgovara svima. Uz redovne provere ovakve vrste, dobre su šanse da problemi neće imati kad da se razviju, kao i da će se svi osećati kao da se vodi računa o njihovim željama i potrebama.
Ukoliko ste zabušavali, skupite hrabrost i priznajte to. Ako se pokažete kao zrela osoba koja prihvata odgovornost za svoje postupke i priznaje svoje greške, najverovatnije je da će vam biti oprošteno (pod pretpostavkom da ne nastavite da zabušavate). Ako se pak pravdate i izvlačite, ukućani će postati nepoverljivi prema vama – kako biste vi reagovali da se neko stalno izvlači od obaveza pa vi morate da ih obavljate?
Dešava se da neko ne uspe da uradi nešto od svojih zaduženja, razboleo se, nešto mu/joj je iskrslo, nekada jednostavno zaborave. Ako se nešto te vrste tek povremeno desi, nema razloga za dramu i teške reči, zasucite rukave i vi to obavite (još jednom – ako se povremeno desi, ne ako se dešava stalno i ako vas iskorišćavaju). I vama bi mogla da bude potrebna ta vrsta usluge.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com