Ima ljudi kojima, kad se viđaju s prijateljima, smeta što ti prijatelji povedu i decu sa sobom – nekad se radi i o već odrasloj deci. Međutim, teško da je moguće zameriti roditeljima što vole da provode vreme sa svojom decom, a još je i teže zameriti već odrasloj deci koja nemaju ništa protiv povremenog društva svojih roditelja.
Ako su deca mala i zahtevaju pažnju, moguće je da vam smeta njihovo prisustvo dok pokušavate da razgovarate s prijateljima – tada može da pomogne ako i deci pružite nešto pažnje, a još je i bolje, ukoliko se njihovi roditelji s tim ne snalaze najbolje, da im pružite nešto čime bi se zanimala (neretko mogu da posluže i papir i olovka, i da ih zamolite da vam nacrtaju nešto). A ukoliko su deca odrasla i njihovi roditelji se trude da i njih uključe u razgovor, pa, šta vam tu smeta? Ako želite o nečemu privatno da porazgovarate s njima, uvek možete zamoliti za razgovor nasamo, a ako se ne radi o tome, i ta sad već odrasla deca se pristojno ponašaju, to samo znači sagovornika ili dva više.
I još, ako se to viđenje dešava u domu vaših prijatelja, zaista bi teško bilo tražiti da svoju decu izbace napolje (u slučaju odrasle dece ona najverovatnije finansijski nisu u mogućnosti da se odvoje od roditelja).
Danas je i previše roditelja koji svoju decu zanemaruju, pa i potpuno ignorišu, i lepo je videti da neko nije otuđen od rođene dece, već uživa u njihovom društvu. Zato bi trebalo ceniti kad vidite da su roditelji rado u društvu svoje dece – zašto i ne bi bili? To su deca, a ne zarazna bolest od koje bi dobro bilo skloniti se.
Deca su veliko blago, i ako ih vaši prijatelji vode svuda sa sobom, radujte se tome, radujte se mogućnosti da se i vi družite s njima. Ukoliko se pak radi o već odrasloj deci, radujte se tome što nisu izgubila kontakt s roditeljima, i uživajte i u njihovom društvu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com