Ima dama koje će prijateljicama povlađivati i za sve im govoriti da su u pravu i da su dobro postupile, ali ima ih i koje će se osećati pozvanim da prijateljici otvoreno kažu kad misle da u nečemu greše – što je nekad dobra stvar, ali nekad i nije, kao kad se radi o primeru iz naslova.
Za koga se ona udaje je njena lična stvar. Ako je već došlo do pred brak, teško da ikako možete da je odgovorite od toga – niti bi trebalo da to činite, jer se ipak o njenom braku radi i o njenom životu. Naravno, postoje situacije kada ne bi trebalo samo da joj čestitate i poželite joj sreću, recimo, ako je on tuče, ako je alkoholičar, kriminalac, kockar, narkoman… Tada bi bilo u redu skrenuti joj pažnju na te njegove osobine (svašta smo u stanju da opravdamo pred sobom kad smo zaljubljeni ili očajni), kao i na to da je bolje do kraja života biti sam nego s takvim. A ako ni to ne uspe? Ne možete je zaključati kod sebe u stan i vezati lisicama za radijator, i tako je držati dok ne odustane. Ako ona baš hoće da se uda za njega, to će i učiniti, i vi tu ništa ne možete.
Ne radi se ni o čemu drastičnom kao što su pomenuti primeri, nego, eto, mislite da ona može i boljeg da nađe? Takvo mišljenje poželjno je zadržati za sebe. Ako je ona zadovoljna, ako se njih dvoje vole i žele da se venčaju, ako se ona tom braku raduje, na vama je da se radujete zajedno s njom, a ako to baš niste u stanju, onda joj barem nemojte kvariti radost. Ona je odrasla osoba i na njoj je da odlučuje o svom životu, između ostalog, i o tome za koga će se udati – ma koliko vi mislile da on nije pravi za nju, nije na vama da o tome odlučujete, niti bi trebalo voditi njen život umesto nje.
Zagrlite je, poželite joj svaku sreću i makar folirajte da se radujete – bolje nego da kvarite njenu sreću.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com