Ljudi su danas prilično različitog finansijskog stanja. Ono što je nekima veliki trošak nekome drugom je kao „dobar dan“. A onda naiđe neki lep događaj, kao što je venčanje prijatelja, za koji se očekuje da date izvesnu sumu, i postavi se pitanje koliko bi bilo prikladno izdvojiti.
Strah da se ne izdvoji premalo i da ne ispadnete škrti ili kao da nećete da odvojite nešto više, i na taj način se osramotite u društvu, kod nekih je veoma izražen – u toj meri da će, ako jednostavno nemaju dovoljno novca da poklone „nešto pristojno“, naći izgovor da i ne odu na venčanje. Postoji i opcija da se mladencima da novac u koverti, ne konkretan poklon, pa da sami nabave ono što im je potrebno (umesto da, recimo, dobiju pet pegli), ali u opisanoj situaciji ne radi se o tome, već je problem što nešto mnogo novca nema, bilo da se novac kao takav poklanja, bilo da se poklanja neki lep svadbeni dar.
Postoje oni koji smatraju da je prikladno pokloniti bar onoliko koliko košta hrana koju pojedete na venčanju. Ne znamo odakle je potekla ta ideja – samo smo je povremeno čuli – ali ona je svakako neukusna, a uz to nije ni tačna. A šta jeste tačno? Koliko je neophodno pružiti pa da to bude u granicama pristojnog, „da se ne obrukate“?
Ono što je glavno jeste da svojim prisustvom uveličate radost prilikom venčanja dragih osoba. Pozvani ste jer vaše prisustvo nešto znači, jer će obradovati one koji su vas zvali (čak i ako je situacija takva da su vas zvali „reda radi“, ispunjavanje tog reda ipak nešto znači). A što se materijalne vrednosti vašeg poklona tiče, ne postoji ni donja ni gornja granica – na vama je da („od srca“, kao što se obično kaže) darujete nešto, u okviru svojih mogućnosti, za šta se nadate da će mladencima u zajedničkom životu koristiti i nešto im značiti, a na njima je da poklon prime i da se na njemu, kao i na vašem prisustvu, zahvale.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com