Ima onih koji su skloni da se na poslu raskukaju o privatnim problemima. Ili ne kukaju, ali redovno pričaju o raznim problemima iz privatnog života. Nije nemoguće da vam neke koleginice vremenom postanu i prijateljice, ali je ipak najbolje odvojiti posao od privatnog, i o privatnim problemima ne pričati na poslu.
Naravno, nekada će delovi vašeg privatnog života dospeti i do vašeg posla – vi ste ipak celovita ličnost, ne stvorenje podeljeno na poslovni i privatni deo, pa je tako moguće i da se privatno i poslovno meša. Recimo, kasnite na posao jer ste bolesno dete vodile kod lekara, izostajete s posla zbog bolesnog deteta, rastresene ste na poslu zbog krupnog privatnog problema ili smrtnog slučaja… Takve stvari se dešavaju i tada je sasvim nromalno kratko izvestiti o čemu se radi i kakav bi to uticaj moglo da ima na vaše radne obaveze.
Nešto je sasvim drugo kad se na poslu redovno ispovedate o privatnim problemima. To bi moglo da pokvari sliku o vama kao o saradniku, mogle biste da delujete kao neko ko ne ume da odvoji privatno od posla i brblja umesto da radi. A ne treba zaboraviti i da su vam ti ljudi na poslu kolege, ne prijatelji. S nekima od njih bi moglo da se razvije prijateljstvo, i sa njima možete pričati o privatnim problemima – van posla. Većina kolega su vam, ipak, samo kolege, i vaše privatne ispovesti ih ne zanimaju nešto posebno, osim što bi neke mogle da interesuju kao građa za tračeve.
Nekad vam se učini: oni su svi baš fini ljudi, uvek ljubazni i učtivi. Međutim, ne treba pobrkati obično prijatno ophođenje s prijateljstvom (može da bude teško odoleti tome, naročito ako vapite za nekim ko bi vas saslušao). Ljudi mogu da se na poslu prijatno ophode jedni prema drugima prosto zato što je tako ugodnije za sve, svakako bolje nego da se brecaju jedni na druge, ali to što je neko ljubazan prema vama ne znači automatski da vam je prijatelj, savršeno je moguće da ga vi kao osoba uopšte ne zanimate, vi ste mu/joj koleginica, i to je to. Biće i s njima nešto privatne priče, o zdravlju porodice, o deci, nekad o nekim korisnim informacijama poput robe na popustu, ali to i dalje nije prijateljstvo.
Najbezbednije je razdvojiti privatno i posao. Ukoliko na poslu imate i prijatelje, o privatnim stvarima pričajte van posla, a na radnom mestu o neophodnom za posao, kao i o onome što je uobičajen „materijal“ za ćaskanje s ljudima koje redovno viđate ali sa njima niste naročito bliski. Tako znatno smanjujete rizik da budete procenjene kao slab saradnik od šefova, ili da tek nakon gomile ispovesti o vrlo ličnim stvarima shvatite da te ljude vaši lični problemi ne zanimaju, da su vas slušali iz učtivosti i da bi voleli da već jednom ućutite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com