Svedoci smo toga da se svet u kome živimo svakog dana sve više menja; tako, širom sveta, žene sve češće biraju da se bave zanimanjima koja se po tradiciji smatraju muškim. Jedno od takvih zanimanja je i policijski posao. Takav posao može biti zanimljiv i svakako ima svojih prednosti; međutim, donosi i sebi specifične probleme.
Ukoliko ste dinamična osoba, koja voli da joj posao svakog dana bude drugačiji, da se (skoro) uvek nešto dešava, policijski posao bi vam sigurno bio zanimljiv. Često se veruje da su policajci (pa i policajke) namrgođeni i ozbiljni ljudi; zaboravlja se da su i oni ljudi kao i svi ostali, dakle, da vole šalu i smeh kao i sva normalna ljudska bića. Pored toga, ovaj posao nosi sa sobom priličnu dozu stresa (recimo, mogućnost da vas upuca neki kriminalac), pa je smeh tu često najbolji lek i neophodan ukoliko želite da sačuvate živce.
Jedna od prednosti ovog posla je i beneficirani radni staž (možete da odete u penziju pre pedesete godine), kao i razne privilegije. Osim toga, ova vrsta posla natera vas da budete u formi (izuzev ako se baš potrudite da sve vreme radite u kancelariji), tako da ćete penziju dočekati prilično živahni.
Naravno, posao policajke može da bude i nezgodan. Pored uobičajenih opasnosti, žene policajci mogu imati i dodatnih problema u međuljudskim odnosima. Muškarci će često za njih misliti da one, ako su u vezi, žele da sve imaju pod kontrolom (što za policajke nije ništa češći slučaj nego za žene koje se bave bilo čim drugim).
Osim toga, muškarci će se često bojati da opušteno razgovaraju sa policajkama – šta ako kažu nešto sumnjivo? To je sličan problem onome koji psiholozi imaju u društvu, naime, nekako svi misle da oni nemaju pametnija posla nego da svakog stalno analiziraju i svima, i van radnog vremena, pripisuju dijagnoze, dok je istina sasvim suprotna; pošto je posao i psihologa i policajaca pun stresa, i jedni i drugi ga „ne nose sa sobom“, već jedva čekaju da ga ostave u ordinaciji ili kancelariji, po principu „za danas je, vala, bilo dosta“. Mnogi veruju da policajke moraju biti muškobanjaste, što uopšte nije slučaj. Premda zbog prirode posla ne mogu da izgledaju kao mršave manekenke koje se onesvešćuju od gladi, nema nikakvog razloga da ne budu ženstvene.
Sve u svemu, ovo je posao koji, kao i svaki drugi, ima i prednosti i mane; ono što mu se nipošto ne može zameriti jeste dosada, a opet, može vam se desiti da nekad čak i poželite da vam bude dosadno. Doduše, ako ste se opredelili za takvu vrstu posla, to baš i nije verovatno. U svakom slučaju, pozdravljamo inicijativu da se i žene bave ovim poslom – pokazalo se da u tome mogu biti uspešne kao i muškarci (u nekim delovima su čak i bolje, a u nekim su gore od muškaraca, već kako to biva sa svakim poslom).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com