Na naslov ovog teksta mnogi bi zakukali: "Kakva promena u karijeri, dobro je dok nekakvog posla uopšte ima!" Mada situacija jeste problematična, ljudi s vremena na vreme promene posao, milom ili silom – i to ne mora da bude zastrašujuće.
Naravno, izvesnog straha će svakako biti, kao i uvek kada se radi o promenama. Promena, bilo nabolje, bilo nagore, uvek nas bar u nekoj meri uplaši, donese nam izvesnu nesigurnost, ne znamo kako ćemo se snaći. I to je normalno, samo ne treba da dozvolimo da nas strah parališe, već da pokušamo da se promeni prilagodimo, odnosno, malo se prilagođavamo mi, malo promenu prilagodimo sebi.
Što se posla tiče, to je uvek problematično pitanje (najviše onima koji posao traže, a mole se da ga ne nađu). Kao i u svim životnim oblastima, i tu povremeno uslede promene; više nema situacije da se u jednoj firmi zaposlite na početku svog radnog veka i da tu ostanete do penzije. Kad je već tako, dobro je biti spreman na ideju da će promena biti.
Nekada promenu poželite sami (osim ako se već bavite baš onim poslom koji želite). Posao koji radite vam je dosadan, ne vidite tu ništa što bi vas zanimalo, kao ni bilo kakvu perspektivu, tu vas drže potreba za novcem i strah od nezaposlenosti, kao i strah od toga da pokušate bilo šta novo i onda u tome ne uspete. Nekada na promenu budete naterani, kao kad izgubite posao. U prvom slučaju, promenu možete, ako tako odaberete, odlagati dok vam "ne pukne film", ili dok firma ne propadne, ili dok vas ne otpuste (teoretski, možda i ostanete na takvom mestu do penzije, ali nije verovatno, plus vas ne bi ni radovalo da sledećih 20-30 godina svakodnevno osam ili više sati obavljate posao koji nimalo ne volite). U drugom slučaju, glavačke budete gurnuti u promenu. U svakom slučaju, pre ili kasnije se snalazite u novoj situaciji.
To vreme snalaženja (u onom prvom slučaju, period snalaženja može početi dok ste još uvek na radnom mestu i smišljate kako i šta dalje) dobro je iskoristiti za razmišljanje šta vi zapravo želite. Može da bude dobra ideja da se raspitate kod osoba kojima verujete i koje vas znaju šta oni misle da su vaše sposobnosti i talenti. Sasvim je moguće da čujete neke stvari koje vama ne bi na pamet pale, i da vam to pruži neku dobru ideju. Cilj ovih razgovora nije samo da vam nahrane ego dok vas prijatelji hvale (mada ćete se verovatno zaista osetiti bolje kad vas prijatelji pohvale za ovo ili ono što vam dobro ide), kao ni da naprečac odlučite da, nakon što ste se bavile bankarstvom, otvorite sopstveni restoran s istočnjačkim specijalitetima ili postanete instruktorka pilatesa. Cilj je da vas navede na razmišljanje o vašim mogućnostima (koje uglavnom ispadnu mnogo veće nego što nam naš strah dopušta da vidimo), i da u skladu s tim odlučite šta želite, a onda da počnete i da preduzimate neophodne korake.
Promena u karijeri, kao i u bilo čemu, jeste izazov, i kao takvu je treba prihvatiti. Razmišljajte o tome kao o kretanju zajedno s izazovom, ne kao o borbi protiv zlehude sudbine, ni kao o mučnom pokušaju da preživite (čak i ako se zaista radi o mučnom pokušaju da preživite, bolje ćete se osećati ako o tome razmišljate kao o izazovu, kao o avanturi – drugačija perspektiva čuda čini, može mnogo da vas obodri i samim tim vam višestruko pomogne). Ukoliko se krećete zajedno s promenom, umesto nasuprot nje, trošite znatno manje energije, i mnogo su vam bolje šanse da stignete negde gde biste želele da stignete. Mnogima je već uspelo, što znači da su vam dobre šanse da uspe i vama – i da onda pričom o sopstvenom uspehu obodrite one koji su se ukočili od straha već na samu ideju menjanja posla.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com