Decu je obično najefikasnije voditi sopstvenim primerom, kao i, kada je to moguće, pokazivanjem da u tome učestvuje cela porodica. Zato su neki roditelji ustanovili da prilično pomaže ako naprave kalendar obaveza za celu porodicu.
Kako to funkcioniše? Na dovoljno velikom kalendaru ubeležite šta ko od porodice kog dana radi. Ne mislimo na redovne odlaske na posao i u školu, već na dodatne stvari, kao što su kontrole kod lekara, odlasci na trening, u muzičku ili baletsku školu, na kurseve jezika… Radi lakšeg vizuelnog snalaženja, nije loša ideja da za svakog člana porodice postoji određena boja kojom će se njegove/njene obaveze označavati.
Rezultat? Deci bude zanimljivo, i dopada im se što se i njihove obaveze obeležavaju kao i obaveze "velikih". Stiču osećaj da je to nešto što svi zajedno rade, svako svoj deo, nije da samo dete treba da ide na razne treninge i da pohađa različite kurseve onda kad bi se radije izležavalo ili igralo, već obaveze imaju svi (može da posluži i za neke kućne obaveze, recimo, raspored ko kojim danom izbacuje đubre i slično).
Deci to bude i kao neka vrsta igre, igre u kojoj uživaju, jer se ponašaju "kao veliki", i obično bez posebnog pritiska prihvate da se ponašaju "odgovorno i ozbiljno" – recimo, devojčica koja četvrtkom ide na balet veče pre toga sama pripremi baletske patikice i hulahopke u kojima će vežbati.
Naravno, ukoliko dete vidi da roditelji izvrdavaju zapisane obaveze (recimo, tata neće da izbaci đubre, mama preskače rekreaciju), i ono će izvrdavati svoje. Međutim, ako se roditelji pridržavaju zapisanog i dogovorenog, to će činiti i dete, a kalendar će tome dodati još malo zabave.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com