Svakodnevno „preživljavanje“ porodičnog života podrazumeva mnoge lepe stvari, kao i dnevne probleme. Jedna od stavki koja može da funkcioniše idealno, ali i da predstavlja izvor svakodnevnih zadevica, jeste izrada domaćeg zadatka.
Iako mnoga deca uspešno savlađuju svoju dnevnu obavezu, mnoga druga to čine sa više poteškoća. Naravno, pomoć roditelja je neophodna u oba slučaja, ali se ona nikako ne sme pretvoriti u roditeljsko „drugo školovanje“. Asistencija mame je svakako korisna, ali samo u granicama u kojima ne prerasta u „prežvakavanje“ gradiva i pomaganje čak i kada su u pitanju najbezazleniji problemi. Umesto toga, treba zaista pomoći detetu da nauči – kako da uči.
Za početak, ne treba se baviti svakim predmetom, već samo onim koji detetu predstavlja problem. Sitnice, poput mesta gde uči i radnog okruženja, ponekad su ključne za nastanak i održavanje radnih navika. Detetu je potrebno da ima svoj prostor za učenje, koji može biti i kuhinjski sto, ali gde će bar neko vreme biti izolovano sa materijom koju savladava.
Takođe, treba obratiti pažnju na posebne potrebe deteta. Nekoj deci, npr, smeta muzika dok uče, dok će druga sasvim pozitivno reagovati na prijatno zvučno okruženje.
Situacije u kojima dete postavi pitanje, a vi ne znate odgovor, nikako nisu tragične. Ne treba po svaku cenu smišljati objašnjenje, već zajedno sa detetom sesti i naučiti ga gde i kako može da potraži informaciju u sličnim prilikama. Pravilan stav podrazumeva da dete u svakom trenutku sme da postavi pitanje, i da se ne ustručava zbog nerazumevanja ili neznanja.
Školski dani deteta (posebno oni prvi) umeju da deluju strašno, mada u suštini to nisu. Dovoljno je prisetiti se sebe i svojih „početaka“, pa da celokupna novina događanja postane manje stresna i komplikovana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com