Na okupljanjima – porodičnim, recimo – uvek će se razgovarati, a uopšte nije nemoguće da vas neki od razgovora koji se povedu nimalo ne zanimaju. Ako je okupljanje veće, to nije problem, naći ćete već neku grupicu koja priča o nečemu interesantnom, ali u maloj grupi se očekuje da i ono što vas ne zanima saslušate.
Recimo, radi se o porodičnoj večeri na kojoj je prisutno šest do osam gostiju. Jedan od vaših (ili muževljevih) ujaka počeo je s vama krajnje dosadnu priču o politici. Stvarno, zar nema o nečemu zanimljivijem da priča, zar ni na porodično-rodbinskoj večeri ne možete da pobegnete od dnevno-političkog „smaranja“? I tako, pošto vas razgovor te vrste zaista ni najmanje ne zanima, a znate iz iskustva da taj ujak tako može satima, vi tiho počnete s muževljevom sestrom, simpatičnom ženom koja sedi pored vas, da pričate o nečemu što zanima vas dve. Da li je ovakav postupak nepristojan?
Na vašu veliku žalost, jeste, jer time vrlo upadljivo pokazujete da vam je ujak koji priča o politici dosadan. Pored toga, u tako maloj grupi će se i razgovor koji vodite s tom simpatičnom ženicom, ma koliko se vas dve trudile da budete diskretne, čuti, i mogao bi da odvlači pažnju i smeta onima koji žele da čuju šta vaš ujak ima da kaže.
Šta bi trebalo da učinite? Da učtivo sedite i slušate – i sačekate pauzu u razgovoru, kada možete damski elegantno da priču skrenete na neku drugu temu, koja vam je zanimljivija. Ako ima zainteresovanih za temu koju ste pokrenuli, razgovor će se nastaviti u tom pravcu (moguće uz svesrdnu podršku muževljeve simpatične sestre), i vaš problem biće rešen, a ako nema, pa, teško da ćete želeti da dosađujete ljudima nečim što nikog sem vas ne zanima, a nije nemoguće da će onaj ko sledeći nastavi pričati o nečemu što vam je zanimljivije od politike.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com