Mnogi od nas su skloni, kad se posvađaju s nekim, da toj osobi saspu u lice šta misle o celoj stvari, i nakon toga demonstrativno zalupe vratima i izađu. Neće svi tako postupiti, ali izaziva zadovoljstvo zamišljati da to radimo. Međutim, tako se ništa ne rešava – a kad postoji problem, cilj je rešiti ga, a ne istresti se i nastaviti po starom, i tako do novog istresanja.
Neposredna reakcija, kada smo usred svađe, jeste snažan bes, što lako može dovesti do toga da se stvari izmaknu kontroli. Da do toga ne bi došlo, zastanite i odmaknite se. Nekad je neophodno izaći, udaljiti se, kako biste se smirile. Ako ništa drugo, udahnite duboko nekoliko puta i sačekajte da vam srce malo uspori. Kada se smirite, možete da procenite da li je uopšte vredno truda vratiti se raspravi.
Moguće je da nemamo sve potrebne informacije u vezi s onim što nas je razbesnelo. Zato nije loša ideja da osobu na koju smo ljute pitamo o detaljima, kako bismo stekle kompletnu sliku. Ukoliko su voljni da odgovore, trebalo bi ih pažljivo saslušati. Nekad ispadne da stvar zapravo i nije toliko krupna, ili da se radi o nečemu što se može lako rešiti. Pored toga, to što postavljate pitanja i što ste voljne da saslušate može da ublaži gnev osobe s kojom imate sukob, što će olakšati rešavanje.
Pazite na govor tela. Agresivni gestovi i povišen ton će samo raspiriti sukob, a neće ništa rešiti. Nemojte biti u ličnom prostoru osobe s kojom ste se sukobili i potrudite se, koliko je ljudski moguće, da vam govor tela bude neutralan.
Često je za rešavanje sukoba neophodan kompromis. To ne znači da vi morate da popustite, da odustanete; ono što to znači jeste da treba pronaći neku varijantu koja je prihvatljiva za obe strane, čak i ako ta varijanta nije ono što ste vi ili osoba s kojom ste se sukobile u početku želele.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com