Ima onih koji će deci s kojom su u nekom srodstvu za rođendan redovno davati novac ili, ako su deca suviše mala, novac će dati njihovim roditeljima. I neki od njih se zapitaju, jednom kada se to dete osamostali, treba li samo da prestaju da daju novac (ionako se radilo o malim sumama, pa ta mlada osoba finansijski neće ni primetiti razliku), ili šta bi bio ispravan postupak.
Dati nekome nešto za rođendan nije toliko pitanje novca – najčešće nije uopšte pitanje novca, ili ne bi trebalo da bude, već pažnje. Sad, mladim osobama koje se još uvek nisu osamostalile novac za džeparac može da bude i te kako dobrodošao (ili ga ne nazovete novcem za džeparac, nego "uzmi, kupi sebi nešto lepo", ili novcem za nešto konkretno za šta znate da je toj mladoj osobi redovno potrebno – kredit za mobilni je, recimo, nešto za šta se mnogima čini da ga nikad nema dovoljno). Međutim, kada se ta mlada osoba osamostali (nađe posao i stan, bilo da u tom stanu živi sama ili s cimerima ili cimerkama, ili se venčala – ne živi više s roditeljima niti je oni izdržavaju), može da deluje pomalo šašavo (i kao da je još uvek tretirate kao dete) poklanjati joj manje sume novca za rođendan, a opet, može i da vam se učini nedovoljnim poslati samo čestitku (ili, još gore, samo SMS poruku – slanje samo poruke nakon što ste godinama slali nešto konkretnije definitivno daje osećaj otuđenja).
Koje bi tada moglo da bude rešenje? Poklon. Poklončić. Nešto što je, otprilike, u vrednosti one sume koju ste davali svake godine (mada, vrednost poklona može da bude i nešto veća ili nešto manja, ipak je tu pažnja najvažnija). Pokloni se daju i deci i odraslima (daje se novac kao poklon i odraslima, ali za posebne prilike, kao što je venčanje, i tada se obično izdvoje nešto veće sume, onoliko koliko lične finansije dopuštaju), možete odabrati nešto lepo i/ili simpatično što bi moglo da koristi mladoj osobi koja se osamostalila, da joj pomogne u tome i, najvažnije, da pokaže svoju pažnju i to da mislite na nju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com