Juče smo pisali o problemu koji nastaje kad vam neka vama bliska osoba, ili osoba s kojom imate redovan kontakt, konstantno omalovažavanjem i vređanjem ruši samopouzdanje. Od takvih je najbolje distancirati se – za početak, emotivno.
U tom postupku pomaže ako radite i ono što vam podiže samopouzdanje. Radite ono što vam dobro ide, i od čega se osećate dobro; takođe, koliko god možete, viđajte se s osobama koje vas vole i cene, u čijem društvu vam raste samopouzdanje, u čijem društvu se dobro osećate. Nije neophodno da to budu osobe s kojima ste bliski, bitno je da se s njima osećate dobro, da pored njih ne osećate konstantnu potrebu da im dokazujete da niste ništavna gnjida.
A onda, polako, razradite strategiju kako da se i fizički sklonite od osobe koja vam konstantno ruši samopouzdanje. Ako je u pitanju šef, pokušajte da pronađete drugi posao – nije lako, ali ni nemoguće; ako mogu drugi da nađu neki posao, možete i vi. Ukoliko je u pitanju roditelj, smanjite, ili, ako je neophodno, ukinite kontakt s njim. To što vam je neko roditelj ne znači da ste dužni da se viđate s njim, ne ako vas konstantno emotivno maltretira; ukoliko je neophodno da na roditelja neko pazi, unajmite osobu za to, bolje je da plaćate novcem nego svojim živcima, a ukoliko vam neko zameri takav postupak, toplo mu/joj preporučite da ode i stara se o vašem roditelju. Slično se odnosi i na druge bliske osobe koje vam konstantno ruše samopouzdanje – ne morate da trpite da vas neko omalovažava.
Ne kažemo da ovako treba postupiti čim vam se nečiji postupak ne dopadne. Ali, ako je komunikacija s nekom osobom za vas konstantno mučenje, dajte sve od sebe da se i emotivno i fizički udaljite od nje – ne ide lako i ne ide brzo, ali osetite veliko olakšanje kad vam konačno uspe. Srećno!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com