Ukoliko životinja nije uginula tokom testiranja, rutinski je ubijaju (to nazivaju „cerebralnom dislokacijom“), izuzev ako je pretrpela male promene – u tom slučaju upotrebljavaju je za novo testiranje. Pa, reći će neko, testovi bezbednosti su neophodni. To je tačno, ali da li to moraju da budu testovi na životinjama?
Postoje i drugačije metode testiranja. Mogu se koristiti uzgojene kulture ljudskih ćelija, kompjuterske analize, rad sa dobrovoljcima, za nadražljivost oka može se primeniti test na opni žumanceta… Testovi na životinjama čak nisu ni naročito pouzdani – da li zaista verujete da koža leđa jednog zeca reaguje na isti način kao koža vašeg lica i da će nešto što izazove tumor jednom mišu imati isto dejstvo i na vas?
Da li bi proizvodi koji su testirani nekom drugom metodom, a ne na životinjama, vas više koštali? Ne – u to se možete uveriti i sami. Obiđite radnje i parfimerije i uporedite cene proizvoda onih koji ne koriste životinje za testiranje (ima ih dosta, a prepoznatljivi su po tome što piše da nisu testirani na životinjama, ili postoji znak zeca ili pseće šape) sa cenama proizvođača koji svoje proizvode testiraju na životinjama – videćete da nikakva znatna razlika ne postoji.
Ukoliko ste zgrađeni nad onim što se radi životinjama (i to bez ikakve stvarne potrebe, izuzev što na tome zarađuju uzgajivači životinja za eksperimente i proizvođači kaveza i slično), a nemate vremena ni energije da budete aktivni borac protiv zloupotrebe životinja, možete učiniti nešto veoma jednostavno – kupovati samo proizvode onih kompanija koji ne vrše vivisekciju životinja. Na našem tržištu je veliki broj takvih proizvoda, a to su sve poznata imena, tako da nećete ostati uskraćeni ni za jedan potreban proizvod, niti će vas to koštati više nego neki drugi preparat.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com