Svi mi ponekad dajemo savete; nekad nam savete traže, a nekad ne. To je uobičajeno; ipak, da li je i dobra ideja? Naravno da ćemo posavetovati dete, svoje ili tuđe – i nadajmo se da nećemo preterati sa savetima. Sigurno ste primetile naviku starijih osoba da svima govore šta i kako da rade i da se, kada ih zamolite da prestanu da popuju (učtivijim rečima, naravno), brane kako samo daju savete, pošto su, je l“ te, stariji i iskusniji. Kako ste se tada osećali? Da li vam je bilo prijatno, ili ste se osećali kao dete kome stariji stalno nešto zvocaju?
Kao deca se u takvim situacijama nismo osećali prijatno, delom i zbog dečjeg (to jest, nestrpljivog) temperamenta. Međutim, ni kao odrasli ne volimo da nam svakog časa daju instrukcije šta i kako da radimo; želimo da nas puste na miru i da konačno poveruju („oni“ mogu da budu roditelji, rodbina, prijatelji, partner, bilo ko) da smo u stanju i sami da uradimo stvari kako treba. Opet, uprkos tome što sami ne volimo da nas svakog časa savetuju, i mi, ne baš retko, delimo savete unaokolo, govorimo prijateljima, kolegama, komšijama, roditeljima kako mislimo da bi trebalo nešto da urade. Onda u jednom trenutku oni „zareže“ na nas da prestanemo da im zvocamo i mi se upitamo: kako sad to? Samo smo… Znate već šta sledi.
Davanje saveta može, ma koliko to neobično zvučalo, da napravi popriličan prekid u komunikaciji, i to najčešće u komunikaciji sa osobama do kojih nam je najviše stalo (jer ćemo, logično, sa njima najčešće „deliti svoju mudrost“). Zlatno pravilo za savet glasi da ga treba davati samo onda kada se to od nas direktno traži. Čak i tada, niko zaista ne želi direktna uputstva kako nešto da učini, već pre podršku i saosećanje, kao i to da ga neko sasluša. Zato, najbolje je u tim situacijama reći nešto tipa: „Vidim da te nešto muči“, i sačekati da nam sagovornik (podrazumeva se, ukoliko to zaista želi) kaže u čemu je problem. Najbolje je pustiti ih da govore, tako će najverovatnije sami doći do rešenja problema koji ih muči – i biće vam zahvalni za podršku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com