Nema majke koja ne bi volela da je njeno dete smatra savršenom – pored toga što uvek prija egu kada vas smatraju savršenim, o čemu god da se radi, predivno je kad vaš mališan smatra da ste vi najbolja mama na svetu. Međutim, s ovim je neophodno biti oprezan.
Dete će – premalo i bez dovoljno iskustva da bi znalo šta je zaista dobro za njega – kao savršenu mamu smatrati onu koja ispuni svaku njegovu potrebu. Takvo dete može čak i da deluje zadovoljno i veselo, da bude poslušno, da s puno poverenja radi ono što mu majka (i otac, pošto i očevi učestvuju u vaspitanju dece) kaže da treba da uradi. U čemu je onda problem?
Problem je u tome što, ako stalno ispunjavate svaku potrebu svog deteta i rešavate svaki njegov problem, ono nikada ne odraste. Dete tako ne dobije priliku da se osloni na sopstvene snage, da samo ili uz tek malu asistenciju roditelja smisli rešenje problema, pa se nikad ne razvije u posebnu ličnost i ostaje zavisno od roditelja. Za takvo dete će vam verovatno svi govoriti: "Jao, baš je zlatno!", ali ono ništa neće umeti samo i za svaku sitnicu će mu biti neophodna vaša pomoć jer neće imati ni najblažu predstavu kako da problem reši – može se desiti da mu uopšte i ne padne na pamet da bi nešto moglo i trebalo i samo da uradi.
Da ne bude zabune, ne smatramo da decu treba odgajati kao male Spartance, izlagati ih preteranim naporima i terati ih da sve rešavaju sama, pa ko preživi, preživeće. Ipak, jeste dobro da ne bude ama baš svaka, i najmanja, detetova potreba zadovoljena istog momenta kada se javi, kao što je dobro i decu postepeno učiti kako da probleme rešavaju sama, bez pomoći drugih, i kako da budu samostalna. Samo tako će moći da se razviju u nezavisne ličnosti – i vi ćete, kad vidite u kakvu je predivnu, jaku i samostalnu ličnost izraslo vaše dete, znati da ste zaista bili supermama, makar vam ono u toku odrastanja povremeno prilikom napada besa i viknulo: "Mrzim te!", ili se ponekad rasplakalo jer nije dobilo baš sve što hoće.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com