Sopstvene ideje, naročito ako su dobre, veoma se cene u poslovnom svetu. Nije prijatno kada vam neko ukrade bilo šta, a ako se radi o krađi ideja, stvar je još gora, jer je to teško dokazati – naročito ako vam ideje krade vaš sopstveni šef. S ovim nije lako izaći na kraj, ali nije ni nemoguće.
Jedan od najčešćih postupaka krađe ideja jeste da vi šefu kažete o onome što vam je palo na pamet i pitate ga šta misli o tome, on vam bez mnogo razmišljanja kaže da je to obična glupost (obično ne baš tim rečima), a onda nakon nekog vremena vidi da konkurentske firme rade nešto što liči na vašu ideju, zaključi da ste bile u pravu i počne i on da je primenjuje. Samo što se pravi da je to njegova zamisao, a vi nemate način da dokažete da je ideja bila vaša. Šta učiniti?
Probajte da se ne nervirate, pošto je nerviranje u takvoj situaciji beskorisno. Iskoristite to što vam se desilo da naučite šta god se da naučiti. Već će vam i to što vidite na koji se način vaša ideja primenjuje u praksi i koji je bio put od ideje do njene realizacije biti od koristi – možete iz toga mnogo da naučite. A ako ste kreativni, ideja ćete uvek imati.
Sledeća stvar jeste da ubuduće o idejama razmišljate – u sebi. One koje su vam manje bitne i dalje pominjite šefu, da bi video da se trudite, i da biste vi, makar ih on i prisvajao za sebe, u praksi videle kako se ideje ostvaruju i šta sve tu treba uraditi. A što se tiče ideja za koje mislite da su zaista dobre, nemojte ih saopštavati šefu nasamo, već ih u glavi razradite, a onda ih u nekom trenutku, kad su u prostoriji prisutni još neki ljudi pored vas i šefa (po mogućnosti, njegovi nadređeni), pomenite pred svim tim ljudima. To se uvek može učiniti u formi pitanja: „Šta mislite, kako bi funkcionisalo da…?“. Koji god da bude odgovor vašeg šefa, ako kasnije primeni te ideje, svi će znati od koga su potekle.
Još jedan metod jeste da, kada šefu šaljete izveštaj o onome što je urađeno, u izveštaj umetnete i svoju novu ideju u dve-tri rečenice. Tako ćete u službenom dokumentu imati potvrdu da je ideja potekla od vas, što vam može pomoći kad budete konkurisale za bolje mesto.
Posebno nezgodno može da bude ako je vaš šef istovremeno i vlasnik firme – onda nema nadređenih koji bi, dok pominjete svoje ideje, mogli da primete vašu kreativnost. U tom slučaju, postupak s pominjanjem stvarno dobrih ideja koristite kad su tu svedoci iz konkurentskih firmi (onih koje su jače od vaše). I to će vašem šefu otežati da vaše ideje predstavi kao svoje, plus će vas primetiti ljudi iz jačih firmi. Ukoliko su vam ideje stvarno dobre, sasvim je moguće da će vas konkurentske firme kontaktirati i predložiti vam da pređete kod njih, ili ćete barem imati dobre šanse da vam prelazak u drugu firmu uspe onda kad same budete konkurisale. Opisan postupak baš i nije iskazivanje lojalnosti prema sopstvenoj firmi, ali ako je vlasnik firme u kojoj radite toliko beskrupulozan da krade vaše ideje, teško da ima prava da očekuje da mu budete lojalne.
Srećno!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com