Seksualno zlostavljanje dece

Seksualno zlostavljanje ne zna za granice – ima ga u svim zemljama, kulturama, religijama. Pod njim podrazumevamo bilo kakav seksualni dodir ili napad na dete od strane bilo koje osobe, eksponiranje genitalija, polna veza, oralni seks ili pornografija (javna ili „privatna“). Takođe, seksualno zlostavljanje podrazumeva i provokativno oblačenje i svakoje eksponiranje koje za cilj ima podsticaj osećaja seksualnosti kod dece.

Najopasniji, ali ne i najčešći oblik zlostavljanja dece jeste kada iznudilac kradom odabere žrtvu, kidnapuje je, i onda seksualno zlostavlja. Ovakvo zlostavljanje obično završava smrću deteta žrtve.

Najčešće decu zlostavljaju osobe koje ona znaju – bebisiteri, porodični prijatelji, rođaci, učitelji… Štaviše, veliki broj onih koji zlostavljaju su u organizacijama ili aktivnostima koje ih dovode u vezu sa decom.

Oni su obično krajnje anonimni, naizgled normalni ljudi, rade sa kolegama i druže se sa komšijama koji ih smatraju krajnje finom i bezopasnom gospodom. Često su jako bliski sa roditeljima žrtve i tačno znaju da odrede granicu do koje su sigurni da ih dete neće odati. To postižu raznim manipulacijama: blagonaklonošću, pretnjom, stvaranjem krivice kod deteta, itd.

Kako su deca poverljiva i ranjiva, obično je upotreba fizičke sile prilikom zlostavljanja nepotrebna. Ona čak smatraju da će na taj način dobiti ljubav. Deca se uče da ne dovode u pitanje autoritete – odrasli su uvek u pravu. Iznudioci ovo posebno zloupotrebljavaju.

Statistički podaci u SAD-u pokazuju da je pre 18. godine svaka četvrta devojčica i svaki peti dečak seksualno zlostavljan. 90% iznudilaca jesu ljudi koje su ta deca poznavala i verovala im. 70% su odrasli ljudi sa manjom od prosečne inteligencije, koji žive blizu svojih roditelja ili sa njima, ili oni koji su toliko vezani za posao da nemaju vremena za uspostavljanje normalne veze. 25% su adolescenti, a 5% odrasle žene. Prosečna godina dece kada se ona zlostavljaju jeste jedanaesta. Reč je samo o proseku, a najmlađa zlostavljana deca nisu imala ni punu godinu.

Psihološki profil iznudilaca: To su obično ljudi bez samouverenosti. Zlostavljanje im je način da osete zadovoljstvo vladanjem, gospodarenjem nad drugim ljudskim bićem. Neki na ovaj način dovode u vezu ljubav i seks. Veruju da dete koje pokaže vaspitanje, ljubaznost ili privrženost, iznosi želju za seksualnim kontaktom.

Seksualno zlostavljanje je planiran akt koji ima nekoliko faza. Počinje seksualnom privlačnošću žrtve. Obično ima dečije pornografske slike, koje ga/je i definišu pedofilom. Ovaj tip obično ne prelazi u sledeću fazu dok god deluju interni i eksterni inhibitori (ono što zadržava, sprečava).

Interni inhibitori jesu mentalni faktori koji kontrolišu ponašanje te osobe, koji su, u ovom slučaju, znanje da je moralno pogrešno zlostavljati decu, jer to može izazvati seriju mentalnih i fizičkih oštećenja deteta.

Eksterni inhibitori su faktori koji su zasnovani na strahu od kazne, koja bi uništila javnu reputaciju iznudioca. Ipak, zatvoreni iznudioci se nakon izdržane kazne ne zaustavljaju u zlostavljanju – 38% njih vraća se staroj navici.

Jednom kada ovi inhibitori nestanu, stres ili dosada teraju pedofile na sledeću fazu u zlostavljanju. On(a) odlazi na mesta gde puno dece cirkuliše. Odaberu žrtvu dete i postepeno počinju da kontaktiraju uspostavljajući prijateljstvo nuđenjem bombona, vožnjom autom, itd.

Kada je sam, pedofil masturbira misleći na dete i maštajući o seksualnom kontaktu sa njim. Posle toga oseća krivicu zahvaljujući internim inhibitorima, koji iako i tada prisutni, nakon nekog perioda bivaju uništeni, i tada nastupa poslednja faza – fizički seksualni atak na dete.

Simptomi

Deca koja su seksualno zlostavljena neprestano su u strahu, tužna, stidljiva i zbunjena. Pokušavaju da imitiraju ponašanje iznudioca.

Savet za roditelje

Mnogo problema nastaje u životu žrtava. Da bi se oni izbegli, i zlostavljanje uopšte, roditelji treba da učine sve kako bi se deca osećala sigurna, zaštićena, i da im uvek pružaju podršku, bez obzira na to šta su uradila, ili im je urađeno. Od rođenja deteta treba raditi na izgradnji poverenja. Ne zaboravite da je zanemarivanje dece isto tako oblik zlostavljanja.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com