Uz lepo vreme dolazi i mogućnost vožnje bicikla (moguće ga je voziti i po ružnom vremenu, ali je, naravno, prijatnije kad je vreme lepo). Preporučljivije je voziti bicikl na svežem vazduhu, napolju – to je i zabavnije – ali, bilo da se opredelite za običan ili za sobni bicikl, imaćete višestruke koristi od toga.
Provoditi vreme na svežem vazduhu je uvek zdravo, a još je i bolje ako pri tom vozite bicikl – treneri ga nazivaju pokretnom teretanom, i to nije bez razloga. Dok vozite bicikl, svi mišići učestvuju u naporu i svi se učvršćuju – mišići nogu i zadnjice, stomačni i grudni mišići, mišići ruku. Gornja polovina tela će vršiti pritisak na volan i usmeravati njegove vibracije, donja polovina tela zadužena je za okretanje pedala, a manje-više celo telo održava ravnotežu.
Prilikom vožnje bicikla obavezno je da leđa budu prava – naročito obratite pažnju na to ako imate ranac na leđima; ukoliko leđa nisu prava, kasnije može doći do bolova u krstima i vratnom delu. Sedište treba da bude podešeno tako da su noge blago savijene, nipošto ne smeju da vise. Smatra se idealnim voziti bicikl tri puta nedeljno – ako niste u formi, počnite s vožnjom od dvadesetak minuta, ujednačenom brzinom, a zatim svakog dana vozite po pet minuda duže, dok ne stignete do 45 minuta. Lekari smatraju da je najbolje vreme za vožnju bicikla napolju ujutro, pošto se tada najviše podstiče stvaranje vitamina D, koji vezuje kalcijum u kostima i tako sprečava osteoporozu.
Ukoliko nemate vremena i/ili uslova za vožnju bicikla napolju, može da posluži i onaj sobni. Mnogi vole da uz vožnju sobnog bicikla rade još nešto, recimo, da gledaju film ili čitaju, mada to može omesti koncentraciju i tako umanjiti efikasnost vežbanja. Vožnja sobnog bicikla je nešto manje korisna od vožnje bicikla napolju, jer ne aktivira sve mišiće – koriste se mišići butina, zadnjice i listova, i u izvesnoj meri kolena, bedara i gležnjeva. Stvari možete da učinite zabavnijim tako što ćete menjati otpor koji pružaju pedale – taj otpor može biti sasvim mali, može da bude i veoma veliki, kao da se uspinjete napornom stazom, ili bilo šta između toga.
Prilikom vožnje sobnog bicikla dobro je setiti se da ne napravite početničku grešku i preterate s težinom vožnje na samom startu. Odredite svoje mogućnosti realno (redovnim vežbanjem će ionako rasti) – u toku "vožnje" broj otkucaja vašeg srca trebalo bi da bude između 120 i 150 u minutu, sve preko toga je previše. Početnicima se preporučuje da krenu sa sedam kilometara (kilometraža može da se isprogramira) i da se svaki sledeći put produži za dva kilometra.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com