Nije neobično da ni sami ne budete sigurni u ispravnost svoje odluke, naročito ako se radi o nečemu iole krupnijem, i tada može zaista da vas "ubije u pojam" ako neko iz vaše blizine uvek ima nešto negativno da kaže o onome što ste rešili – recimo, tip osobe koji ne može da zamisli da ona/on to uradi, pa joj/mu je nezamislivo i da to uradi bilo ko drugi.
Recimo, sa svojih 35 godina rešili ste da želite da ostvarite svoj životni san i bavite se određenom vrstom umetnosti, našle ste neku dobru školu za to i prijavile se. A osoba o kakvoj pričamo vam kaže da to nikad ne bi uradila, već i sama prijava bi za nju bila gubljenje vremena i energije (i novca, ako je potreban za prijavljivanje), jer ionako ne bi bilo šanse da bude primljena. I to vas, ionako uplašene od moguće krupne promene u životu, u neizvesnosti hoće li vam to uspeti i kako biste to uskladile s ostalim obavezama, samo dodatno uznemiri. To nije konstruktivna kritika, nimalo vam ne pomaže – u tom trenutku bi vam pomoglo da vas neko ohrabri i kaže vam da veruje u vas, ne da vam samo potkopava samopouzdanje.
Ovakve osobe često nisu zlonamerne, samo su malo uskog viđenja sveta; ako one nešto ne bi bile u stanju da urade, nezamislivo im je da neko drugi bi. I uglavnom ne zastanu da razmisle kakav bi uticaj njihove reči mogle imati na vas, ni šta je vama u tom trenutku potrebno. A ima i onih koji namerno pokušavaju da vas "spuste", koji svoj izbor smatraju moralno superiornim. Recimo, vi i vaš muž ste uplatili letovanje u Egiptu, a ta osoba vam kaže da su i ona i njen muž razmišljali da učine to isto, ali da su zaključili da bi bilo bolje da taj novac "ostave na stranu", da se nađe njihovom detetu kad bude starije. Ne kaže vam baš direktno da ste sebični i samo na svoje zadovoljstvo mislite dok se oni, eto, žrtvuju za dobrobit svog deteta (kao da i za vaše dete neće biti dobro da malo "vidi svet" i upozna se s drugim kulturama), ali nisu ni daleko od toga.
Postoji veoma jednostavan način da se s ovakvim osobama izađe na kraj. Promenite temu, nemojte više pričati o onome što vi radite i čemu se nadate, već ih pitajte o njihovim snovima i nadama. I pokušajte da se ne ponašate defanzivno, ni kao krivac, nakon njihovih "spuštajućih" komentara; umesto toga, takve primedbe shvatite kao još jedan izazov i delima im pokažite da nisu bili u pravu (srećno se bavite odabranom umetnošću, vratite se kući s veselim detetom koje oduševljeno priča o tome kako je videlo piramide i ribice kao iz crtaća i jahalo kamilu…). To što neko ne može da zamisli da nešto uradi ili smatra da je njegovo/njeno viđenje stvari jedino ispravno zaista nije vaš problem, i ne bi trebalo dopustiti takvim ljudima da vas oneraspolože.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com