Svake nedelje će veoma veliki broj ljudi da uplati loto ili da igra neku drugu igru na sreću. Mnogi će tako da rade godinama, makar nikad ne dobili nikakve veće sume (a potrošili još više). I svake nedelje će nestrpljivo iščekivati da saznaju da li su oni ti srećnici koji će dobiti premiju i unapred će se radovati.
Zna većina ljudi da su šanse da nešto dobiju na lutriji veoma male. Statistike pokazuju da imate 55 puta veće šanse da vas pogodi grom nego da dobijete sedmicu na lutriji; ukoliko vas grom pogodi, pet puta su veće šanse da od toga umrete nego da dobijete na lutriji. Ali, nada uvek postoji. I tu je slatko iščekivanje i sanjarenje šta biste sve učinili s novcem koji dobijete.
Da paradoks bude veći, zapravo su srećniji ljudi koji nikada ne dobiju sedmicu. Naime, oni koji je dobiju, nakon početnog oduševljenja (pod pretpostavkom da ih prevelika radost ne pošalje u bolnicu) i trošenja novca, suoče se sa starom istinom da novac jeste koristan, ali da sreća ipak nije u njemu, i da se sreća ne može kupiti. A kako su im očekivanja i nade povezane sa sedmicom tokom vremena narasli u beskraj, razočarenje u ono što zaista uspeju da ostvare dobijenim novcem (od koga će, manje-više, očekivati večnu sreću na svim životnim planovima) jeste neizbežno, i to teško razočarenje. Makar, objektivno gledano, zaista dosta toga korisnog postigli i ostvarili nekoliko snova koje ranije, zbog nedostatka novca, nisu mogli da ostvare.
Zato, ma koliko to na prvi pogled neobično izgledalo, možda bi trebalo, ukoliko i vi redovno uplaćujete lutriju, da se nadate (može i krišom od samih sebe) da sedmicu nikad nećete dobiti. Tako nastavljate da uplaćujete, nastavljate da se radujete svake nedelje – a nema „srčke“ zbog dobitka ni kasnijeg razočarenja.
Naravno, verovatno je još bolja ideja ne davati novac na igre na sreću, već ga upotrebiti za nešto korisnije, što će vama ili nekom koga volite doneti još veću radost.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com