Na pitanje iz naslova neki bi mogli da odgovore: „Hoće da radim dok ne krepam, a onda da me zameni nekim drugim“, dok bi dame, naročito one atraktivnog izgleda, mogle da imaju znatno drugačije odgovore, koji šefovima još i manje služe na čast nego onaj prvi. Ovde ne govorimo o takvim šefovima, već o onima za koje vredi raditi.
Glavna stvar koju svaki šef želi od podređenog jeste da taj podređeni bude sposoban da uradi povereni mu zadatak u razumnom roku i da pri tom ne postavi tri miliona pitanja. Sasvim je u redu pitati za ono što vam nije jasno. Dešava se i da vam šef omaškom ne pruži u startu sve informacije za koje je na njemu da vam pruži – svi smo ljudi, svima se dešava da grešimo. Ipak, ako saradnik razvlači posao, ili jednostavno nije sposoban da ga obavi u razumnom roku, ili zapitkuje šefa za svaku sitnicu a da i ne pokuša da makar razmisli pre nego što pita, a kamoli da na neki drugi način dođe do potrebnih informacija, šef će zaključiti da bi mu lakše bilo da je sam uzeo da obavi taj posao i da taj zaposleni nije za to radno mesto.
Ono što šefovi takođe cene jesu saradnici koji su puni entuzijazma za ono što rade i koji su u stanju da se koncentrišu na posao. Nijedan šef vredan poštovanja neće očekivati od zaposlenih da se ponašaju kao roboti, ali će ipak želeti da su saradnici u stanju da, dok su na poslu, budu usredsređeni na taj posao, ne na tračeve, niti da privatne stvari obavljaju na poslu (ako je nešto baš hitno, nije da je zabranjeno pozvati decu, partnera, blisku osobu, ali bi svakako trebalo izbegavati da svaki sat vremena zovete ukućane i onda još i pričate s njima po pola sata – to definitivno nije ono za šta ste plaćeni da radite). I, dok radite, budite pozitivni – to ne znači da se treba ponašati kao karikatura luckaste tinejdžerke, ali nije dobro ni ako delujete da vam je muka od onog što radite.
Veoma je na ceni i rad koji je konstantno kvalitetan. Rasporedite svoje snage tako da, koliko god je to ljudski moguće, posao radite podjednako dobro i ujutro i po podne, da vam kvalitet radnog učinka ne opadne kako meseci, a zatim i godine prolaze, da se na svakom projektu dobro pokažete, ne na jednom blistavo, a na drugom traljavo.
Šefovi žele i da ih podređeni poštuju. Da se prema njima ponašaju učtivo na radnom mestu, da ih ne ogovaraju, da lepo govore o njima. Nijedan šef se neće buniti ni ako se van radnog mesta pohvalite kako imate nadređenog za koga je zadovoljstvo raditi.
Budite iskreni, ali i fer. Obaveštavajte šefa o onome što se dešava, dozvoljen je, pa i poželjan, dobronameran kriticizam, kao i sugestije kako bi se posao kojim se zajedno bavite mogao efikasnije uraditi. Ne zaboravite pri tom ni na interese samog šefa (ako im skrenete pažnju na nešto od čega će i sami imati koristi, šefovi će obično biti veoma voljni da vas saslušaju). Budite fer u onome što očekujete od šefova.
Još jedna stvar koja je na ceni: smisao za humor. Trudite se da ne prikazujete stvari kao „tešku dramu“ (naravno, ne treba da deluje ni kao da ste neozbiljni), dozvoljeno je i „smejanje od muke“ kada postane zaista teško, a sposobnost da nenametljivo ohrabrite je izuzetno poželjna.
Podrazumeva se da i šef treba da bude takav da motiviše na opisano ponašanje. Na vama je da se kao podređeni ponašate što bolje možete, a, kao što smo na samom početku teksta rekli, ovaj članak se odnosi na šefove vredne poštovanja. Od onih drugačijih bi se trebalo, ako je ikako moguće, skloniti – znamo da je to lakše reći nego učiniti, ali imate i te kako dobar motiv da pokušate, jer na radnom mestu provodite veliki deo svog života.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com