Mnogim damama se desilo da se nekom prilikom ponesu iracionalno, nekad čak i veoma neprijatno, i da kasnije ni same ne znaju zašto su tako postupile. Dešava se; pokušajte da se usredsredite na to da nikog ne povredite, i problem ne bi trebalo da bude preveliki.
Nekad se to ponašanje ogleda u insistiranju na nečemu, baš zapnete i ne popuštate, a da vas neko pita zbog čega vam je bitno da bude baš tako, ne biste mogle da date racionalan odgovor, samo znate, u tom trenutku, da baš to hoćete, a kasnije vam nije jasno čemu to insistiranje s vaše strane. Ili, samo nešto gunđate i tražite, mrzovoljne ste, ne znate ni same šta vam je, sve vam smeta. Ili se ponašate krajnje neprijatno prema nekome, pričate sve i svašta, za mnogo toga što govorite svesne ste da su to gluposti i ni same ne verujete u te reči, ali nastavljate s tim – eto, morate tako. Mogućih primera je mnogo, ono što im je zajedničko jeste da se u takvim prilikama ponašate nerazumno, iracionalno, nekad i veoma neprijatno, a zašto, ni same ne znate.
Uzroci takvog ponašanja mogu da budu različiti. Nekad je u pitanju pojačano lučenje nekog hormona, nekad vremenske prilike utiču na vaše ponašanje (naročito ako ste meteoropata, mada vreme u nekoj meri na svakog utiče), nekada ste pod velikim stresom s kojim ne uspevate da se izborite i nagomilana negativna energija mora negde da izađe, nekad se ni same ne usuđujete da priznate sebi nešto što vam smeta (na primer, majka vas toliko nervira da biste najradije uzele prvo što vam padne pod ruku i klepile je po glavi, samo da već jednom umukne – ali kako priznati sebi da imate takvo osećanje prema rođenoj majci?)… Mnogo je mogućih uzroka, u nekim slučajevima bio bi neophodan stručnjak da vam pomogne da odredite šta je tu zapravo u pitanju.
Svi nekad imamo takve iracionalne momente. Tada je bitno zadržati bar neku kontrolu nad svojim ponašanjem, kako ne bismo, ni krivog ni dužnog, povredili nekog, ili kako naša reakcija ne bi bila preterana (na primer, kažete detetu da izbaci đubre, ono se razvlači, vi se razbesnite i počnete s tiradom o tome kako je ono lenština i ništa neće da uradi, dok se vi samo lomite oko njega, počev od menjanja njegovih prljavih pelena kad je bilo beba). To nije nimalo lako, jer u takvim trenucima, mada osećate da nešto nije u redu, neretko niste svesne u kojoj se meri iracionalno, pa i neprijatno ponašate.
Možete pokušati da zastanete kad vas obuzmu izrazito snažna osećanja i porivi (nimalo lako ako ste usred žučne rasprave), duboko udahnuti nekoliko puta, i pokušati da se saberete i razmislite o tome otkud toliko jaka reakcija. Ako vam razmišljanje ne ide, što je u takvoj situaciji sasvim moguće, pokušajte da se udaljite i raspravu ili o čemu se radilo odložite za neku drugu priliku, kada ćete biti sposobne da racionalno razmišljate i procenjujete (naravno, ako se ne radi o nečemu što se baš tad mora uraditi). I, jednom kad vas to "ne znam ni sama šta mi je" prođe, proverite i da li treba nekome da se izvinite zbog svog ponašanja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com