Sve je veći problem mnogih taj da se konstantno osećaju umorno, pa i bezvoljno. Umorni su već od kada se probude, nekako otaljavaju obaveze, znaju da bi im bilo pametno da vode računa o ishrani i više se kreću ali nemaju volje za to, i čini im se da njihovom stanju nema leka. Nije baš da ga nema.
Jedna stvar koju možete da učinite jeste da imate nešto svoje. To jest, da imate neko vreme u toku dana kada ćete se baviti nečim samo za sebe. Mnogo je onih koje to mrzi ili koji oklevaju da to učine zbog osećanja krivice (tome su žene naročito podložne) – toliko je toga što se mora uraditi, gomila obaveza koje imate prema dragim osobama, o poslu da i ne govorimo, deluje kao sebičluk da nešto tu izdvajate samo za sebe.
Međutim, nije sebičluk, već je nužnost. I te drage osobe takođe odvajaju nešto vremena samo za sebe i za nešto što njima prija, i to je sasvim u redu. Kad konstantno radite samo za boljitak drugih, osećate se korisno, što je dobro i prija vam, ali se osećate i iskorišćeno, kao „poslednja rupa na svirali“, što definitivno ne prija, i vremenom dovodi do toga da vam nije ni do čega. A neverovatno je koliko već to što malo vremena odvojite samo za sebe – da čitate, slušate muziku, opustite se u toploj kupki, odete u šetnju, bavite se svojim biljkama, bilo šta što činite prosto jer uživate u tome, bez neke direktne koristi po vaše ukućane – može da doprinese tome da se osećate bolje. Život vam ne protiče samo rutinski, u obavezama, u onome što se mora, imate i neko lično uživanje u njemu. I onda se ne osećate ni baš toliko iscrpljeno, a ni toliko bezvoljno, dobijete volju za mnogo toga.
Druga stvar koju bi bilo dobro učiniti jeste da proverite zdravlje, jer se uzrok vašeg lošeg osećanja možda krije u nekom medicinskom problemu. Recimo, smanjena funkcija tiroidne žlezde – nimalo redak problem kod žena – može da dovede, između ostalog, do konstantnog umora, dekoncentrisanosti, zaboravnosti, bezvoljnosti, a taj zdravstveni problem se otkriva jednostavnim testom i terapija vrlo brzo daje odlične rezultate, osećate se preporođeno i teško vam je da poverujete da je sva vaša iscrpljenost i bezvoljnost poticala ne toliko od toga šta vam se sve dešava i šta sve radite, koliko od toga što vas vaše sopstveno telo sabotira. Moguće je da smatrate da bi odlazak kod lekara bio gnjavaža, ali rezultati mogu da budu zadivljujući i da učine da se osećate bolje nego godinama pre toga, tako da je i to nešto što bi vredelo pokušati.
U svakom slučaju, leka umoru i bezvoljnosti ima, bilo da se bukvalno radi o leku, bilo da je to mala akcija, malo posvećivanja vremena sebi, što će učiniti da se osećate znatno bolje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com