S velikim brojem profesija povezuju se stereotipi, kao i stereotipne šale, što može da dovede do toga da vam na okupljanjima, prilikom upoznavanja, bude muka od toga da kažete čime se bavite. Srećom, pitanje: "Čime se bavite?", može biti shvaćeno i na drugačiji način, i to možete da iskoristite onda kada vam odgovara.
Ako ste psiholog, odmah vas posmatraju kao da ćete ih analizirati (nije vam dosta analize u toku radnog vremena, nego ćete se time baviti i u slobodno vreme). Ukoliko ste policajka, tu su odmah šale o lisicama korišćenim u toku seksa; ako ste medicinska sestra, tu su priče o injekcijama u seksualnoj konotaciji, plus vam neizbežno traže medicinski savet i/ili vezu (slično je i za doktore, bez šala o injekcijama). Ako se bavite nekom umetnošću, odjednom su svi koji razgovaraju s vama takođe umetnici, onako, za svoju dušu. I tako redom – milion puta slušate iste šale i iste komentare koji nisu bili ni zabavni ni zanimljivi ni kada ste ih čuli prvi put, i sve više strepite od jednog od najuobičajenijih pitanja prilikom upoznavanja: "Čime se bavite?"
Kad vam takvi komentari baš dosade, može se desiti da poželite "duhovitoj" osobi da (u policijskom slučaju) predložite da je vežete lisicama i istučete, u šali, naravno, u nadi da će se razgovor posle toga povesti o nečemu drugom. Nažalost, često neće, pa ako vam je više muka od stereotipnih komentara o vašoj profesiji, možete elegantno izbeći da profesiju uopšte pomenete.
Kako? Tako što na pitanje čime se bavite ne morate da kažete čime zarađujete za život; umesto toga, možete pomenuti nešto drugo čime ste se sa zadovoljstvom u poslednje vreme bavile, na primer, dobrom knjigom koju ste pročitale, zanimljivim filmom koji ste videle, biljkama koje s ljubavlju gajite u saksijama… To neće biti nimalo nepristojan odgovor, jer se u takvim situacijama pitanje: "Čime se bavite?", koristi kako bi se počeo razgovor – a razgovor će lepše početi i prijatnije ići ako je o nečemu o čemu biste volele da razgovarate.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com