Nije mali broj onih koji su nešto pokušali i odustali, i rekli kako jednostavno nisu imali dovoljno volje za to. Vrlo često, ono što će se isprečiti između vas i nekog postignuća nije toliko nedostatak volje koliko vaši sopstveni strahovi.
A strahove imamo svi, naročito kad se radi o strahu od nečeg novog, od promene. Na ono staro, čak i ako je veoma loše, već smo navikli, nekako preživljavamo s tim, ali novo? Hoćemo li to savladati? Imate priliku za posao o kakvom ste oduvek sanjale – ali hoćete li se snaći na tom poslu? Ili ćete ustanoviti da vam ne ide, da niste za to? Ako ustanovite da ste nesposobne za ono o čemu ste oduvek sanjale, hoćete li to moći emotivno da preživite? Uz takve strahove, neretko bude lakše ostati na starom – tako bar nećete omanuti, nećete se pokazati kao promašaj.
Problem s ovakvom logikom jeste to što se hoćete pokazati kao promašaj – pred samom sobom. Samoj sebi ćete biti neko ko večito odustaje, strahovi će vam rasti, odustajaćete još više… To je mnogo gore nego ako pokušate i napravite neku grešku, onda bar znate da ste pokušale – a možete i da nastavite da pokušavate. Greške prave svi, iz njih naučite nešto (valjda) i idete dalje.
Sve ovo je lako reći, ali kako savladati strah? Možete pokušati da zamislite šta je najgore što bi se moglo desiti. Omanućete? Napravićete grešku? Nećete se snaći iz prve? Pa, od toga se ne umire. I dešava se mnogima. To je kao kad dete padne pa mu se svi smeju – ustaće, otresti kolena, i nastaviti da trči. Nikakva tragedija.
Ako strahova nikako da se oslobodite, ako vas večito sputavaju, i ne pomaže vam ni da zamislite najgoru moguću varijantu, mogla bi da bude dobra ideja potražiti pomoć stručnjaka. I to ume da bude zastrašujuće, ali nije nikakva sramota tražiti pomoć kad s nečim ne umete da izađete na kraj – a onda bi moglo da vam bude mnogo bolje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com