Tinejdžeri, baš kao i deca mlađeg uzrasta, umeju da budu prilično tvrdoglavi i da se i te kako suprotstavljaju roditeljima, a zbog njihovih godina ne možete ih baš tretirati kao malu decu. Ma koliko izluđujući umeli da budu, veoma je bitno, ako je moguće, da u sukobu s njima ne "izgubite glavu".
Tinejdžeri "više nisu mali", ali i dalje dosta toga uče od svojih roditelja. Tu spada i način rešavanja sukoba – ako majka uvek kaže ćerki: "Ima da bude tako jer ja tako kažem", ili: "Nisi ti mene rodila, nego ja tebe", ona time daje loš primer detetu kako treba rešavati sukobe, i onda je prilično očekivano ako i ćerka sukobe koje ima s drugima rešava ne argumentima, već "po pravu jačeg". Time što roditelji svojim tinejdžerima objasne svoje gledište (recimo, da to što je tinejdžerka obukla više liči na malo veći kaiš nego što bi se stvarno moglo nazvati suknjom, i koje bi posledice izlazak u tome mogao da ima), ne samo da ga/je na najbolji mogući način, to jest sopstvenim primerom, uče kako na razuman način da rešava nesuglasice koje ima s drugima već mu/joj stavljaju do znanja da je zaslužio/la njihovo poverenje i to da se s njim/njom ponaša kao s osobom koja će uskoro biti odrasla, a ne kao s detetom koje je suviše malo da bi moglo da razume objašnjenje.
S druge strane, to ne znači da je dobra ideja da se u beskraj raspravljate s tinejdžerima. Pored toga što se tako ništa ne bi postiglo, to ni samim tinejdžerima ne bi prijalo, jer im je i dalje potreban, radi osećaja lične sigurnosti, autoritet roditelja, mada bi malo ko od njih to priznao. Zato je nekad sasvim u redu "preseći" raspravu – nikako ne kao uobičajeni metod, ali nekad jeste sasvim u redu.
Postoje i situacije kada bi tinejdžerima trebalo priznati da su u pravu, onda kada vas ubede argumentima. Argumenti bi, naravno, trebalo da budu uverljiviji i bolje potkrepljeni od "svi ostali to rade" ili "sve ostale roditelji puštaju da ostanu do kad hoće", baš kao što i roditeljski argumenti treba da budu uverljiviji od "Ti nisi normalna!" ili "Kad sam ja bila tvojih godina, nije nam padalo na pamet da to radimo".
Još jedna bitna stvar: dobro je držati se činjenica. One su vaš saveznik u raspravi s tinejdžerima. Tinejdžerima je potrebna struktura, potrebna su im pravila, šta se može, a šta ne, a činjenice mogu da daju odlične razloge za poštovanje tih pravila.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com