Razne neprijatne situacije normalan su deo životnog opusa: ipak, trudimo se da ih izbegnemo na svaki mogući način. Posebno neprijatno suočavanje s drugom osobom dešava se u formi sukoba, kada je konfrontacija praćena ljutnjom, vikom i neprijateljstvom. Svaka od nas se barem jednom našla u poziciji da je primorana da stupi u sukob, mimo svoje volje. Da bi se takvi neprijatni momenti uspešno izbegli, treba ovladati određenim tehnikama ponašanja koje mogu redukovati prilike za sukob, ali i „ohladiti vatru“ u već nastalim neslaganjima.
Svađa je najčešća forma sukoba, od koje niko, nažalost, nije pošteđen. Može vam se desiti u najraznovrsnijim prilikama i okruženjima: kod kuće, na poslu, u gradskom prevozu. Letnje temperature, gužve i splet sličnih faktora pogoduju povećanoj nervnoj razdraženosti i spremnosti za svađu. No, to nije opravdanje za nedostatak kontrole sopstvenog (i razjarivanje tuđeg) temperamenta.
U vrućim letnjim danima i najmanji povod može pogodovati nastanku sukoba među ukućanima. Kao po pravilu, te svađe se završavaju kajanjem, suzama i rečenicama: „Šta nam je to trebalo?“ Pokušajte, dakle, da od muve ne pravite slona i da mala neslaganja rešite diplomatski. Ako je neko, npr, potrošio svu toplu vodu za tuširanje, a vi ste se upravo vratili obliveni znojem s posla, to nije (mada, izgleda tako) razlog da napravite scenu. Teško je, ali ćete upravo time pokazati svoju ljudsku superiornost: blago ukorite tu osobu i pokušajte da razgovorom predupredite takve situacije ubuduće. Za to vreme će se bojler već napuniti…
Gradski prevoz, takođe, predstavlja idealan poligon za svađe. Čak i najmanji povod (činjenica da vam je neko seo na mesto ili da vas je kondukter neoprezno gurnuo) može dovesti do prave eksplozije. Svima su poznate čuvene svađe oko „promaje“ (na predivnih 35 stepeni), kada neko (obično starija osoba) odluči za ostatak putnika kako vazduh „previše duva“. U takvim situacijama je sasvim bespredmetno natezati se – bolje je da odmah zauzmete rezervisan stav i stoički podnesete teškoće u koje vas uvaljuje život. U protivnom – imaćete na vratu dugo (i zamorno) pridikovanje, jadikovku i dreku. Ponekad je, zaista, bolje odustati (zarad svog, ali i opšteg dobra).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com