Nekim damama, a i nekoj gospodi, čini se da sve moraju sami, da im ne pomaže ama baš niko. Veoma je neprijatan osećaj da je neko sam i da sam mora sve da obavi, ali je često to ili stvar izbora te osobe, ili pogrešne percepcije.
Neki ljudi sami sebe dovedu u situaciju da sve rade sami, ili nisu zaista u takvoj situaciji nego primećuju samo svoj trud i ničiji više. U ovom drugom slučaju pomoglo bi osvrnuti se oko sebe i posmatrati šta sve postižu drugi, za šta je, naravno, potrebno ne razmišljati sve vreme samo o sebi, samo o svojim problemima, o svojim obavezama, o tome šta sve vi radite… A u prvom slučaju, može da pomogne da prihvatite da vaš način nije jedini dobar, da neke stvari mogu i drugačije (pa i sporije i/ili manje uredno) da se obave, a neke i ne moraju da budu urađene, i onda dopustiti i drugima da vam pomognu.
A šta ako ste okružene lenštinama koje neće ni da mrdnu? Tim lenštinama je neko dopustio da budu takve; tu neretko pomogne ako raspodelite obaveze, a zatim se držite tog rasporeda, odnosno, radite samo ono što ste sebi rasporedile, i pustite ostale da iskuse posledice toga što oni nisu obavili svoje (deci se napravio nered u sobi i ništa ne mogu da nađu, veš koji nije ostavljen u korpi za pranje nije opran, kao ni naslagane prljave šoljice od kafe i nesklonjeni tanjiri…). Jednom kad ljudi ostanu bez čiste odeće i čistog posuđa iz kojeg bi jeli, kad počnu da se spotiču preko gomile stvari koje su sami nehajno ostavili računajući na to da će ih neko drugi skloniti, kad se nekoliko puta udare o fioku koju ih je mrzelo da zatvore, počnu da shvataju i zbog čega je neophodno raditi neke stvari – a ako im je stvarno potrebno, urade ih i sami.
Ovakvi metodi pomažu iznenađujuće često (osim ako živite s nasilnicima, a od takvih bi se trebalo skloniti), a i vi shvatite da se svet neće srušiti zbog toga što svaka sitnica nije na svom mestu, pa stvari postanu opuštenije i prijatnije i za vas i za druge.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com