Modeli koji se mogu svrstati u haute couture zahtevaju sate i sate rada, i ne samo rada već i truda i veštine različitih „majstora“ u svojim oblastima; njihovim udruženim snagama nastaju oni prelepi odevni predmeti koje potom gledamo na mršavim manekenkama duž modnih pista.
Ipak, sve polazi od ideje. Izrađuju se serije crteža jednog modela i donose se krojačima. Tada nastaje prva faza u izradi modela – tzv. platno (canvas), radni model na kojem se crvenim trakama obeležavaju željene konture buduće haljine.
Haute couture je milimetarski precizna umetnost: kada se sa „platna“ pređe na pravi materijal, važno je da mere budu tačne i da se materijal naprosto sliva niz telo. Ovaj efekat nije lako postići, ali se zato po njemu prepoznaju pravi majstori svog posla (poput, npr, Balensijage, koji je čuven po pravom virtuozitetu u šivenju). Nakon svih prepravljanja pod budnim okom „majstorice“ (tj, glavne krojačice), model se isprobava na „živoj lutki“ – manekenki.
Ta veština usklađivanja linija, boja i figure različito je predstavljana od strane samih kreatorki i kreatora. Madlen Vione, jedna od najvećih francuskih dizajnerki, definisala je sebe kao „doktora za (ljudsku) figuru“. Ipak, haute couture je i nešto više od toga – kreativan čin koji stoji nasuprot unifikaciji u odevanju (alla američki džins i patike). Stoga, iako je ove prelepe (i preskupe) modele nemoguće posedovati, „izoštrite“ svoje oko na dobrim primerima i ujedno uživajte u mogućoj lepoti odevanja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com