Nije nimalo retka situacija da imate osećaj da svi nešto očekuju od vas, u toj meri da vam dođe da dreknete na njih da vas već jednom ostave na miru. Zato je dobra ideja, kako se ne biste kasnije osećale loše zbog vikanja, povremeno pobeći od svega.
Na poslu, šefovi, a moguće i saradnici, očekuju dosta toga od vas. Partner i deca takođe traže ovo ili ono. I vaši roditelji, s vremena na vreme ili znatno češće od toga. I prijatelji, kao i poneko od rodbine. Brat ili sestra takođe, ako ih imate. A dan ipak ima samo 24 sata, vaša energija i vreme nisu neograničeni, da i ne spominjemo da poželite da ponekad učinite nešto samo za sebe. I da vas bar na neko vreme ostave na miru.
Neko bi mogao da primeti da postoji i gora varijanta, a to je da u vašem životu ne postoji niko ko bi imao ikakva očekivanja od vas – sami ste, nemate ni decu, ni posao, ni roditelje, ni prijatelje… Osobi koja je u takvoj situaciji neretko bi se i te kako dopalo da svi nešto očekuju od nje, jer bi to značilo da postoje osobe u njenom životu kojima je važna. Ali, ne valja ni jedna ni druga krajnost, a nije uvek stvar našeg izbora u kakvim ćemo se okolnostima naći.
Šta učiniti ako ste u situaciji da svi stalno nešto očekuju od vas, i dosta vam je toga, volite vi sve te ljude, želite da učinite puno toga za njih, ali želite i da povremeno budete ostavljeni na miru? Više je stvari koje možete da učinite povodom toga. Jedna od njih je da se ne stidite da odbijete onda kada nešto ne možete ili kad ste imale drugačije planove (naravno, ne mislimo na odbijanje kad iskrsnu hitne situacije, kao što je ta da dete treba smesta da odvedete lekaru; u nekim slučajevima, za hitne situacije može i neko drugi da se pobrine, ne morate uvek vi). Druga stvar jeste da svima kažete da vam je povremeno potrebno vreme samo za vas, i da ih zamolite da to poštuju – i da ih zamolite, takođe, da kada im kažete da vam je sad potrebno da se malo odmorite, ne traže od vas „samo još ovu sitnicu“.
Povremeno i pobegnite od svega, onako kako vam situacija dopusti. To može biti neki kratak put u drugo mesto (putujte same, da ne bi vaši saputnici imali očekivanja, i nemojte biti kod rođaka ili prijatelja radi uštede, jer ćete tako opet biti u situaciji da neko nešto očekuje od vas), ili šetnja u prirodi, sedenje negde (u kafiću, u parku, pored reke…), izdvajanje u neki kutak u stanu koji ste odvojile samo za sebe i u koji ste nepozvanima zabranile pristup, odlazak u kupatilo na dugu, toplu kupku… Bilo kakvo odvajanje od svih, tokom kojeg ćete biti same sa svojim mislima, raditi ono što vi želite da radite (može i ništa), i raditi to za sebe. Ovakva mala bekstva mogu mnogo da pomognu i da vam „napune baterije“ – a onda kreće nova runda „velikih očekivanja“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com