Žene su često sklone tome da se osećaju krivim zbog nečeg, čak i ako ih za tu stvar niko ne krivi, niti im bilo šta zamera. Ovo osećanje za ženu može da bude veoma naporno i da je spreči da uživa u životu i u onim trenucima kad ima vreme samo za sebe i svoje potrebe.
Na šta konkretno mislimo? Recimo, vaša sestra ili bliska prijateljica se sele, vi ste im još ranije rekli da ćete im pomoći (nije da vam se nešto rmbači, ali smatrale ste da je to vaša dužnost), a onda, kad je do selidbe došlo, slagale ste da vam nije dobro i da ne možete da dođete. Zapravo, potpuno ste zdrave, samo se desilo da vam je to popodne jedino vreme koje imate za sebe posle dužeg perioda napora, pa ste želele da se odmorite, a i vaša sestra ili prijateljica ionako imaju dovoljan broj ljudi oko sebe da i bez vas mogu da se presele. Što znači, nije da vi njih ostavljate na cedilu, a dobijate vreme da se malo posvetite sebi. Teoretski, sve je u redu, ali se vi ipak osećate krivom.
Zbog čega se osećate krivom? Tačno je da ste prekršile datu reč i da ste slagale, što baš i nije u redu, ali time ipak niste prouzrokovale nikakvu štetu, nikome (pomoć vam čak nije ni tražena, same ste se ponudile), samo ste konačno našle malo vremena za sebe. Međutim, vi to vreme zgadite sebi time što se osećate krivom i što čitavo posle podne razmišljate o tome šta li sad vaša sestra ili prijateljica misle o vama (selidba je naporan posao, tako da najverovatnije o vama ne misle ništa – i ne razmišljaju o vama). Da li vas bilo ko, osim vas samih, krivi za nedolazak? Najverovatnije ne, što znači da, po svoj prilici, ni vi ne bi trebalo sebe da krivite.
Ako vam se ovakvi napadi osećanja krivice često dešavaju, razmislite o tim situacijama zbog kojih se osećate krivim. Upitajte se: da je tako kako ste vi postupile postupila vaša prijateljica, da li biste je krivile? Recimo, za već opisanu situaciju, da znate da je vašoj prijateljici bilo potrebno da se odmori, a vi ste ionako imale obilje pomagača za selidbu, da li biste je krivili što se i ona nije pojavila? Ne biste. Zbog čega onda krivite sebe?
Razlog za ovakvo osećanje krivice najčešće je u detinjstvu; devojčice su često naučene da moraju uvek da budu bolje od drugih, da učine taj jedan dodatni korak, inače nisu vredne ničije pažnje i ljubavi. Kasnije, zaboravi se da su vas tome učili, ali taj osećaj ostaje – ostaje vam da vi „morate“ da se trudite oko svih, inače ste bezvredni i niko vas neće voleti.
Šta učiniti? Pitajte prijatelje da vam kažu ponešto o vama, iskreno – šta im se dopada kod vas, a šta smatraju vašim manama. Videćete da vas vama drage osobe i te kako smatraju vrednom ljubavi i poštovanja, pa biste mogle s vremenom da poverujete da to zaista i jeste – i da prestanete da zahtevate od sebe ono što vam ne bi palo na pamet da zahtevate od drugih.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com