Jedna od karakteristika globalne kulture XX veka svakako je neprevaziđena Barbika: pored toga što se njen lik pre nekoliko godina pojavio na američkim poštanskim markicama, ta lutka (ikona) odavno je izvršila uspešnu invaziju u privatni ženski prostor, gde i dan-danas prebiva. Ona nije samo „globalna“ igračka: do sada je, valjda, svima jasno da je u pitanju pravi fenomen ideološke prirode koji je uticao na generacije i generacije žena. Dobro ili loše? Oko toga se spore, sa jedne strane, kompanija „Matel“ (Mattel) i fanovi, a sa druge brojni kritičari.
Osnovni slogan kompanije „Matel“ jeste da Barbika jeste ono što devojčice žele da budu, kao i da svake godine prati trendove: ona je prešla dugačak put od „čirlidersice“ do današnjih verzija u vidu doktorke, skauta ili poslovne žene. No, (sporo) usvajanje zamerki i izmene lutke kojima se njeni proizvođači danas diče nisu prekrile suštinu Barbike, a to je da ona želi da bude lepa i da ima puno stvari.
Tamnoputu Barbiku, Japanku ili meleskinju danas možete videti na policama u radnjama igračaka: ipak, većina devojčica neće početi (niti zasnivati) svoju kolekciju na ovakvim modelima. Najčešće će se odlučiti za platinastu plavušu u što bogatijoj haljini (dakle, princezu, mis ili mladu). U sprezi sa televizijom, gde se i dalje plasira model prelepe i bogate plavuše, nije ni čudo što deca prave ovakav izbor.
Ali, devojčice odrastaju i bude se iz sna: njihova tela nemaju dimenzije Barbika, niti im Ken, kola i kuća leže nadohvat ruke. Iako Barbika nije „učenjački tip“ (Science Barbie?), bivše devojčice ne povedu se uvek za njenim primerom, pa se upuste i u nauku ili grade karijeru, ovog puta bez Kena i ormana punog garderobe.
Na ovakve kritike kompanija je odgovorila time što je dimenzije Barbikinih bokova, struka i grudi izmenila do realnijih (i dalje prilično anoreksičnih), a za novu Barbi smislila slogan „Be anything“. S obzirom na njene prave performanse, može se podjednako reći i „be nothing“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com